уторак, 11 јун 2013
  • Дневна новина ДАН, Јелена Газдић

Најстарији препис Законоправила првог српског архиепископа у издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори

По­во­дом 750. го­ди­шњи­це од на­стан­ка нај­ста­ри­јег са­чу­ва­ног пре­пи­са За­ко­но­пра­ви­ла Све­тог Са­ве не­дав­но је у из­да­њу Ма­ти­це срп­ске – Дру­штва чла­но­ва у Цр­ној Го­ри, Одјељења за срп­ски је­зик и књи­жев­ност, об­ја­вљен Ило­вич­ки пре­пис Но­мо­ка­но­на Све­тог Са­ве. Ова значајна споменица срп­ске кул­ту­ре угле­да­ла је свје­тлост да­на за­хва­љу­ју­ћи при­ре­ђи­ва­чу проф. др Ђор­ђу Три­фу­но­ви­ћу, уред­ни­ци­ма проф. др Је­ли­ци Сто­ја­но­вић и мр Вик­то­ру Са­ви­ћу, из­да­ва­чу др Дра­гу Пе­ро­ви­ћу и доц. др Ми­лу Гро­зда­ни­ћу, за­слу­жном за ли­ков­ни и гра­фич­ки ди­зајн.

Из­у­зет­но и у сва­ком сми­слу вр­хун­ски ура­ђе­но све­ча­но из­да­ње спо­мен-све­ске: Ило­вич­ког пре­пи­са За­ко­но­пра­ви­ла Све­тог Са­ве или Ило­вич­ке крм­чи­је штам­па­но је сим­бо­лич­но у 750 при­мје­ра­ка. На ко­ри­ца­ма је при­ка­за­на фо­то­гра­фи­ја сту­би­ћа са ол­тар­ске пре­гра­де ма­на­сти­ра Ило­ви­це, ко­ји да­ти­ра из ИX ви­је­ка. На по­чет­ку спо­мен-све­ске је за­пис по­па Бог­да­на на из­вор­ном срп­ско­сло­вен­ском је­зи­ку, а од­мах на­кон ње­га и пре­вод за­пи­са на са­вре­ме­ном срп­ском. Књи­га са­др­жи и ода­бра­не фо­то­гра­фи­је нај­ва­жни­јих ди­је­ло­ва из За­ко­но­пра­ви­ла Све­тог Са­ве, ко­ји је чи­нио трај­ну осно­ву сред­њо­вје­ков­не срп­ске др­жа­ве и цр­кве, нео­бич­ну Та­бли­цу срод­ства, као и ре­зи­мее пре­ве­де­не на че­ти­ри во­де­ћа свјет­ска је­зи­ка (ен­гле­ски, ње­мач­ки, ру­ски и фран­цу­ски). Проф. др Ђор­ђе Три­фу­но­вић је пот­пи­сник по­го­во­ра, у ко­јем је де­таљ­но опи­сан на­ста­нак и зна­чај Но­мо­ка­но­на Све­тог Са­ве и Ило­вич­ког пре­пи­са. Је­дан од нај­ве­ћих зна­ла­ца срп­ске сред­њо­вје­ков­не књи­жев­но­сти и ста­ри­је књи­жев­но­сти и фи­ло­ло­ги­је Три­фу­но­вић ја­сно и кон­ци­зно опи­су­је пре­во­ди­лач­ки рад Све­тог Са­ве и ње­го­вих уче­ни­ка.

На­и­ме, За­ко­но­пра­ви­ло је пре­вод са грч­ког, а ру­си­зми у срп­ским пре­пи­си­ма су плод са­рад­ње срп­ских и ру­ских пре­во­ди­ла­ца ко­ји су за­јед­но са пр­вим срп­ским ар­хи­е­пи­ско­пом ра­ди­ли на пре­во­ду дје­ла по­зна­тих грч­ких ка­но­ни­ста. По­зна­то је 11 пре­пи­са овог Но­мо­ка­но­на на срп­ско­сло­вен­ском је­зи­ку, а нај­ста­ри­ји је Ило­вич­ки, ко­ји је на­стао у Зет­ској епи­ско­пи­ји 1262. го­ди­не. Ило­вич­ка крм­чи­ја ра­ђе­на је на за­хтјев епи­ско­па Нео­фи­та. Са­сто­ја­ла се из 400 пер­га­мент­них ли­сто­ва пи­са­них устав­ном ћи­ри­ли­цом, мр­ким и цр­ве­ним ма­сти­лом, а два Бог­да­но­ва за­пи­са на­ла­зе се на по­след­њим ли­сто­ви­ма. На не­ис­пи­са­ним по­вр­ши­на­ма за­па­жа се ви­ше по­зни­јих за­пи­са из 18. и 19. ви­је­ка ко­ји, по ми­шље­њу про­фе­со­ра Три­фу­но­ви­ћа, свје­до­че о чуд­ном пу­те­ше­стви­ју ру­ко­пи­са ко­ји је из Ило­ви­це, пре­ко Ско­пља сти­зао и до Со­лу­на у по­сјед аустриј­ског кон­зу­ла Ан­ту­на Ми­ха­но­ви­ћа. Овај „опширни збор­ник мно­го­број­них спо­ме­ни­ка” пред­мет је про­у­ча­ва­ња мно­гих фи­ло­ло­га, исто­ри­ча­ра и те­о­ло­га и пред­ста­вља „нај­зна­чај­ни­је прав­но дје­ло не са­мо срп­ске, не­го и ци­је­ле сло­вен­ске прав­не ли­те­ра­ту­ре” (Сер­гиј Вик­то­ро­вич Тро­иц­ки).

Оно што је на­пи­сао Бог­дан „мно­го­гре­шни” у 13. ви­је­ку за по­тре­бе цр­кве Ар­хан­ге­ла Ми­ха­и­ла на Ило­ви­ци мо­же по­ја­сни­ти и на­шу, да­нас на­су­шну, по­тре­бу за књи­га­ма овог ти­па у Цр­ној Го­ри 21. ви­је­ка.

Ви сте овде: Home Вијести Други о нама Најстарији препис Законоправила првог српског архиепископа у издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори