среда, 24 октобар 2012

Одјељење за друштвене науке

Секретар
Доц. др Душан Крцуновић 
Филозофски факултет, Никшић

Душан Крцуновић рођен је  3. марта 1969. године у Никшићу. Студије философије на Одсјеку за философију и социологију на Филозофском факултету у Никшићу завршио je 1996. По завршеним студијама радио је као новинар у локалном медију „РТВ Никшић“. Почетком 1998, након одрађеног приправничког стажа, одлази из новинарства и уписује постдипломске студије на Одјељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду. Од октобра 1998. године ангажован је као сарадник на Одсјеку за философију Филозофског факултета у Никшићу.  Од новембра 2001. до априла 2002. у оквиру стипендијског програма „Еразмо“ боравио је у Патри (Грчка) у циљу учења новогрчког језика и припреме магистарског рада. Магистарску тезу: „Ерос и индивидуација: Платонова филозофија као антитрагедија“ одбранио је у октобру 2004. године. Докторску дисертацију: „Проблем стварања у Платоновом Тимеју и Шестодневу Василија Великог“ одбранио је у децембру 2009. године. На Студијском програму за философију Филозофског факултета у Никшићу тренутно је ангажован као асистент за три дисциплине: „Историја филозофије од Талеса до Платона“ – „Историја философије од Аристотела до Боетија“ (I и II семестар), „Историја византијске философије од IV-VIII вијека“ – „Историја византијске философије од VIII-XIV вијека (III и IV семестар) и „Историја средњовјековне и ренесансне философије“ – „Историја нововјековне философије“ (III и IV семестар). Ожењен је, отац троје дјеце. 

Библиографију доц. др Душана Ковачевића можете преузети у PDF документу.

 

Доц. др Драго Перовић
Филозофски факултет – Никшић

Доц. др Драго Перовић рођен је 8. јануара 1970. године у Никшићу. Професор је на Филозофском факултету у Никшићу, гдје предаје више предмета: Филозофски појмови и проблеми, Филозофске дисциплине, Историја класичне њемачке филозофије и Историја филозофије XIX-ог вијека. Гостујући je предавач на Академији ликовних умјетности у Требињу (Основни естетички појмови, Семиотика иконе).

Магистарски рад: Вријеме и повијесност (Хајдегерово рано разумијевање времена)“, Филозофски факултет у Београду (18. јануар 1999).

Докторски рад: „Хајдегер и Левинас: Онтолошка и етичка диференција и питање људске заједнице“, Филозофски факултет у Београду (18. јануар 2006).

Уреднички рад: Образник Голија Луча: часопис за философију и социологију, XVIII (2001) – XIX (2002), Никшић.

Важнији радови: ― Левинас versus Хајдегер, Јасен, Београд 2006; ― „Исходиште и могућности Хајдегерове егзистенцијално онтолошке критике Хегеловог разумијевања времена“, у: Луча: Часопис за философију и социологију, Никшић,   XVII, 1/2 (2000) 88-149; ― „Bibliographia Levinasiana“, у: Луча: Часопис за философију и социологију Никшић, XVIII (2001) –  XIX (2002) 214–303; ― „Problem der Transzendenz bei Heidegger und Levinas“, у:Philotheos: International Journal for Philosophy and Theology 7 (2007); ― „Хегелов онто-логички почетак мишљења“, у: Луча: часопис за философију и теорију друштва и културе, 1/2 (2010), 53–69. ― „Увијек-већ-Бесконачно-у-мени“, у: Левинас, Е., Кад Бог упада у мишљење, Требиње 2008,  I – XX; ― „Lice ranjivosti. Hegel i Levinas: do gole kože“, u: Dijalog: Časopis za filozofiju i društvenu teoriju Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine 3–4 (2011), 53–65.

Проф. др Богољуб Шијаковић
Православни богословски факултет у Београду

Богољуб Шијаковић рођен је у Никшићу 6. августа 1955. године. Дипломирао је и магистрирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, а докторску тезу из филозофије одбранио је 1989. године на Филозофском факултету у Сарајеву.

Редовни је професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду на предметима из области философије.

Од јесени 2000. до краја 2002. био је министар вјера у Влади СР Југославије, а од јула 2008. до марта 2011. министар вјера у Влади Републике Србије.

Објавио је књиге: Mythos, physis, psyche: Огледање у предсократовској „онтологији“ и „психологији“ (1991, 22002), Зоон политикон: Примјери из личне легитимације (1994), Хермесова крила (1994), Amicus Hermes: Aufsätze zur Hermeneutik der griechischen Philosophie (1996), Историја, Одговорност, Светост (1997), Критика балканистичког дискурса: Прилог феноменологији „другости“ Балкана (2000, 22001, 42009), Bibliographia Praesocratica: A Bibliographical Guide to the Studies of Early Greek Philosophy in its Religious and Scienific Contexts with an Introductory Bibliography on the Historiography of Philosophy (2001), Between God and Man: Essays in Greek and Christian Thought (2002), Пред лицем Другог: Фуга у огледима (2002), A Critique of Balkanistic Diskourse: Contibution to the Phenomenology of Balkan ’Otherness’ (2004), Огледање у контексту: О знању и вјери, предању и идентитету, цркви и држави (2009, 22011), La critique du discours balkanistique:  Contribution à la phénoménologie de l’ «altérité» des Balkans (2010), Универзитет и српска тологија: Историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског факултета у Београду: Истраживања, документација, библиографија (2010, коаутор Александар Раковић), Брига за Жртву: Памћење Имена и Спомена Српске Жртве (2011), Библиографија часописа „Луча“ (1984-2005) (2011).

Поред тога, објавио је преко 260 студија, чланака, библиографија, рецензија и приказа у домаћој и страној периодици и зборницима на српском, њемачком, енглеском, француском, руском, италијанском, руском, италијанском, словеначком и бугарском. Приредио је већи број стручних тематских зборника.

Уредник је неколико стручних периодичких публикација: часописа за философију и социологију Луча (Никшић, од 1992. до 2006. главни и одговорни уреник), ревије Овдје (Подгорица, 1989-2003), Философских студија (Београд, 1991-1992), Богословља (Београд, од 2005), оснивач је и главни уредник међународног часописа Philotheos (International Journal for Philosophy and Theology, излази од 2001), као и периодичних публикација Библиографија српске теологије (од 2009) и Библиографија српске философије (од 2011), члан је (од 2004) међународне редакције Архива за средњовјековну философију и културу (Archiv für Mittelaltrelivhe Philosophie und Kultur); руководи пројектом „Српска теологија у двадесетом веку“ и уређује истоимени зборник (од 2007); ауторски је уредник философске библиотеке Aletheia (Никшић/Београд: Јасен). Објавио је неколике десетине превода стручних текстова са њемачког, енглеског, руског и грчког.



Проф. др Борис Брајовић

Филозофски факултет – Никшић

Борис Брајовић рођен је 7. октобра 1967. године у Подгорици. Основну и средњу школу завршио је у Даниловграду, након чега је завршио студије на Филозофском факултету у Никшићу, на Одсјеку за Философију. Декан је на Православном богословском факултету – Свети Василије Острошки.

Предаје Историју средњовјековне и ренесансне философије, као и Историју византијске философије.

Предсједник је Друштва философа Црне Горе, као и Српског друштва за хеленску философију и културу.

Објавио је књиге: Аретологија Евагрија Понтијског (Јасен, Никшић 2001), Асилија (Хришћанска мисао, Београд 2004); приредио хрестоматију: Средњовјековна философија, теме и проблеми (ПБФ, Фоча – Друштво философа Црне Горе; Фоча 2012).

 



Др Микоња Кнежевић
Филозофски факултет у Косовској Митровици

Микоња Кнежевић је рођен 5. септембра 1978. године у Никшићу, гдје је завршио основну и средњу школу. Дипломовао је на Филозофском факултету у Никшићу, Универзитет Црне Горе, Одсјек за Филозофију, јуна 2001. године. Након свршетка студија, званично му је додијељена награда за најбољег студента на Универзитету Црне Горе за 2001.

Од 2002. до 2008. борави у Атини, гдје ради на својој докторској дисертацији о Григорију Палами под менторством професора Константина Вудуриса, на Одјељењу за Философију, педагогију и психологију (Одсјек за философију) на Философском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини. Дисертацију је одбранио пред седмочланом испитном комисијом 8. јула 2008. године са највишом оцјеном.

Маја 2010. изабран је за доцента на Филозофском факултету у Косовској Митровици, гдје од октобра 2010. на Одсјеку за филозофију и социологију предаје Антропологију и Византијску философију. Замјеник је предсједника Друштва философа Црне Горе, као и извршни уредник часописа Луча. Часопис за философију и теорију културе и друштва. Члан је и Међународног друштва за грчку философију, а предсједник је удружења Helleno-Germanica : друштво за промовисање грчке и германске културе у Црној Гори, са сједиштем у Никшићу и Подгорици (Црна Гора).

Интересовања су му у првом реду усмјерена ка подручју византијске философије и теологије, философске антропологије, као и савремене философије, нарочито Ничеа, Хајдегера, Бубера и Левинаса.

Аутор је неколицине научних чланака о византијској философији и теологији, као и двије најобимније међународне библиографије о Максиму Исповједнику и Григорију Палами (Београд 2011). Познаје три страна језика, грчки, енглески и њемачки, са којих и преводи књиге и научне радове.

Важнији радови:

  • »Mens–notitia–amor/Νοῦς–γνῶσις–ἔρως. Схо­­­лија на случај ›Augustinus/Palamas‹«, у: Б. Шијаковић, прир., Срп­ска тео­ло­гија у два­де­сетом веку : истраживачки проблеми и резултати 11, Бео­град : Ин­сти­тут за теолошка истраживања 2012, 42-61.
  • Maximus the Confessor (580-662) : Bi­bli­o­gra­phy, Bel­gra­­de : Institute for Theological Research 2012, 262 pp. [3133 entries]
  • »›Ἐκ‹ и ›διά‹ у ›Аподиктичким словима о ис­­­хо­ђењу Светог Духа‹ Григорија Паламе«, Смисао. Часопис Одјељења за друштвене науке Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори (Никшић) I/1-2 (2012) 39-59.
  • Gregory Palamas (1296-1357) : Biblio­gra­phy, Bel­gra­de : Institute for Theological Research 2012, 200 pp. [2146 entries]
  • »›Αὐτήκοος γεγονὼς τῆς τῶν ἀποστό­λων τοῦ Χρι­στοῦ φωνῆς‹. Ауторитет Дионисија ›Псеудо‹-Ареопагита у спису ›О је­дин­­стви­ма и разликовањима‹ Григорија Паламе«, Црквене студије. Годишњак Центра за црквене студије (Ниш) 8 (2011) 99-123.
  • »Поредак (τάξις) личности Свете Троји­це у ›Апо­­­дик­тичким словима‹ Григорија Паламе«, Богословље. Часопис Православног богословског факултета у Београду LXIV/1 (2011) 20-43 = M. Knežević, »The Order (τάξις) of Per­sons of the Holy Tri­­ni­ty in ›Apo­dic­tic Treatises‹ of Gregory Palamas«, Philo­theos. International Journal for Philosophy and Theology 12 (2012) 84-102.

 

Др Горан Ћеранић
Филозофски факултет у Никшићу

Горан Ћеранић рођен је 1. новембра 1975. године у Никшићу. Диплому професора социологије стекао је на Филозофском факултету у Никшићу 1999. године, гдје је 2005. године стекао и звање магистра социологије. Од 2001. године асистент је на Филозофском факултету у Никшићу, на Студијском програму за социологију.

Библиографија

1. Неолиберална економија и породица у постсоцијализму у ДРУШТВО-ПОРОДИЦА-ОМЛАДИНА, ЦРНОГОРСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ , Подгорица, 2013
2. Социолошка анализа својинске трансформације у постсоцијалистичкој Црној Гори (1989-2000)(монографија), Филозофски факултет-Никшић, Институт за социологију и психологију, Никшић, 2011.
3. Истрживачка студија о природним, културним и туристичким карактеристикама прекограничног подручја на сјеверу Црне Горе и југу Босне и Херцеговине, Филозофски факултет-Никшић, Институт за социологију и психологију, Никшић, 2011
2. Феномен социјалне искљученост и карактер компететивности друштвеног система Црне Горе у ЦРНА ГОРА У XXИ СТОЉЕЋУ – У ЕРИ КОМПЕТИТИВНОСТИ, ЦРНОГОРСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ, Подгорица, 2010.
3. Студија-истраживање о угроженим друштвеним групама, њиховом броју, класификицаији потрбама и тренутном стању пружања социјалних услуга понуђених у општинама Никшић и Бијело поље, Филозофски факултет-Никшић, Институт за социологију и психологију, Никшић, 2010.
4. Предузетничко искуство као основа предузетничког учења, Социолошка луча, часопис за социологију, социјалну антропологију, социјалну демографију и социјалну психологију, година ИИ – број 2, Никшић, 2008.
5. Социолошки приступ предузетништву, Социолошка луча, часопис за социологију, социјалну антропологију, социјалну демографију и социјалну психологију, година ИИ – број 1, Никшић, 2008
6. Предузетништво и социјални капитал, Социолошка луча, часопис за социологију, социјалну антропологију, социјалну демографију и социјалну психологију, година И – број 2, Никшић, 2007.
7. Социолошка анализа својинске трансформације у Црној Гори (1989 – 2000), Социолошка луча, часопис за социологију, социјалну антропологију, социјалну демографију и социјалну психологију, година И – број 1, Никшић, 2007.
8. Доминантна вриједносна оријентација у нашем друштву, Васпитање и образовање, часопис за педагошку теорију и праксу, Подгорица, 2007.

Пројекти

2004 Предавач у пројекту »Демократија и образовање« на Филозофском факултету у Никшићу
2006 Међународна љетња школа Антивари у Бару, Црна Гора, организована у сарадњи Филозофског факултета у Никшићу, Универзитета Црне Горе и Центра за женске студије и родна истраживања са Универзитета у Ослоу, Норвешка

2007 Омладински рад у заједници, Филозофски факултет у Никшићу и Факултет за педагогију и комуникацију, Универзитет Јонцопинг, Форум МНЕ

2008-2011 Типови модерних села у Црној Гори, Институт за социологију и психологију, Никшић

2010 Истраживање осјетљивих друштвених група у Никшићу и Бијелом Пољу, Институт за социологију и психологију у Никшићу

2010 Црна Гора у 21. вијеку, Ера компетититивности, Црногорска академија наука и умјетности

2010 Популација и индивидуалност у друштвеном систему технологије управљања, Црногорска академија наука и умјетности

2010 Истраживање националних паркова, Институт за социологију и психологију у Никшићу

2010 Демографски и популациони проблеми у Црној Гори, Друштво-породица-омладина, Црногорска академија наука и умјетности

2012 Компаративно социолошко истраживање својине и предузетништва у постсоцијалистичком периоду (Црна Гора - Русија), Институт засоциологију и психологију Филозофског факултета у Никшићу и Социолошки факултет МГУ, Ломоносов, Москва.

Протојереj Мр Саво Денда
Православни факултет – Фоча

Рођен је 17. септембра 1958. у Котору. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1984. Од 1991. предавао је у Богословији Светог Саве, а од 1996. до 1997. у Богословији на Цетињу Катихизис и Агиологију.

Асистент је на Православном факултету у Фочи. Докторирао је на Богословском факултету у Фочи 25. септембра 2012.

За ђакона га је рукоположио митрополит Амфилохије 1997. год. и служио је при Саборном храму Св. Николе у Котору. У чин свештеника Митрополит га је рукоположио на Аранђеловдан 2001. године и од тада служи на парохији у Тивту.

 

Др Никола Маројевић
Ђакон Саборне цркве Св. Васила Острошког у Никшићу

Никола Маројевић (1975), доктор богословских наука, ђакон Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, шеф издавачке слижбе Епархије будимљанско-никшићке.

Објавио монографије: Молитва је васпитање: човјекова личност, исповијест и васпитање у дјелу Ф. М. Достојевског (Цетиње-Никшић, 2010), Антропологије Ф. М. Достојевског (Крагујевац, 2012).

Главни је уредник часописа Смисао, Одјељења за друштвене науке Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Област интересовања: пастирско богословље, хришћанска педагогија, хришћанска антропологија. Поред тога, објављује есеје, чланке, преводе, приказе и рецензије у бројним часописима и зборницима. Живи у Никшићу.

 
Проф. др Наташа Вујисић Живковић
Филозофски факултет Универзитета у Београду

Рођена 17.06.1968. године. Школовала се у Београду, гдје је дипломирала као студент генерације на Групи за педагогију Филозофског факултета (1994), магистрирала (1999) и одбранила докторску дисертацију (2004). Од 1995. до 2006. радила је као асистент на Учитељском факултету у Београду, а од 2006. године радила је у свим наставничким звањима до редовног професора на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду. Област истраживања: историја и епистемологија педагогије; компаративни, историјски и етички аспекти педагошког образовања наставника. Аутор је више монографија: Педагошко образовање учитеља - развијање васпитног концепта (2005), Наставник-изазови професионализације (коауторски, 2005), Шездесет година часописа "Педагогија" (2006), Војислав Бакић и развој педагошке науке у Србији (2012), На перу и на седлу - надзор над основним школама у Србији у првој половини 19. века (2014). Приредила и објавила прву лонгитудиналну студију о развоју деце у Срба: Белешке о телесном и духовном развитку деце од др Војислава Бакића (2011). Учествововала је и руководила у више домаћих и међународних научних пројеката, публиковала више од 100 чланака у часописима, укључујући и оне највећег међународног ранга, поглавља у књигама и зборницима и полемика и приказа. Учествовала је на многим међународним научним конференцијама. Члан је више домаћих и иностраних удружења за истраживање образовања и редакција референтних часописа, као и сарадник Матице српске у изради Српске енциклопедије.

Селективна биобиблиографија на енглеском језику: 

http://www.f.bg.ac.rs/cv/VUNA_411b.pdf

Библиографија на српском језику:

http://splet02.izum.si/cobiss/bibliography?code=08703&langbib=scr&li=sr

Ви сте овде: Home Одјељења Друштвене науке