среда, 24 октобар 2012

Одјељење за историју

Проф. др Славенко Терзић

Историјски институт САНУ

Славенко Терзић (рођен 14. марта 1949. године у Пандурици код Пљеваља) је изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Москви, српски историчар и научни савјетник Историјског института САНУ.

Основну школу завршио у мјесту рођења, а гимназију у Горажду и Пљевљима. Студије историје на Филозофском факултету у Београду завршио 1972. године. Радио као професор историје у Алибунару и Ковачици. У историјском институту САНУ ради од 1974. године. Магистрирао је 1976. са темом Србија и Грчка од 1878. до 1897. године. Докторирао је 1990. са тезом Србија и Грчка у другој пловини XIX века (1856  1903).

Од 1987. до 2002. био је директор Историјског института САНУ. Био је председник Српске књижевне задруге од 2001. до 2005. године. Члан је више одбора Српске академије наука и уметности.

Сенатор је Републике Српске.

Област истраживања: историја српског народа у 19. веку, историја Балкана и велике силе. Објавио је 2012. књигу „Стар Србија (19. и 20. век)“. Крајем 2012. именован је за амбасадора Србије у Москви.

Говори руски, њемачки и грчки, а користи се бугарским и енглеским језиком.

 

Др Жарко Лековић
Историјски институт Црне Горе

Жарко Лековић рођен је у Прибоју 26. септембра 1965. Завршио је на Филозофском факултету у Никшићу Одсјек за историју и географију 1994. Постдипломске студије завршио је на Филозофском факултету у Београду, гдје је 2000. магистрирао на тему: „Дробњак у првој половини XIX вијека“.

Докторску дисертацију „Дробњак од 1850 до 1918“, чији је ментор проф. др Радош Љушић са Филозофског факултета у Београду, одбранио је 14. јула 2010.

Током 1995. и 1996. године био је стипендиста Владе Републике Црне Горе.

У Историјском институту Црне Горе запослен је од 1. маја 1998. Сада ради на радном мјесту вишег истраживача за националну исрорију Црне Горе XIX и XX вијека. Члан је Научног вијећа Историјског института Црне Горе и члан Одјељења  друштвених наука Црногорске академије наука и умјетности.

Током научноистраживачког рада у Историјском институту Жарко Лековић био је ангажован на проучавању историје племена Дробњак. Свој истраживачки рад обавио је у архивима на Цетињу, у Никшићу, Подгорици и у Београду.

Учестовао је у раду бројних научних скупова. Објавио је сљедеће научне студије: Дробњак у првој половини XIX вијека (два издања – Београд 2001. и Подгорица 2007), Дробњак и Потарје (збирка пјесама), Подгорица 2007, и Манастир Бијела, Београд 2008. Дробњак од 1850. до 1918., Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Никшић, 2011. Објавио је више десетина стручних радова и приказа у разним часописима.

 

Др Горан Ж. Комар
Херцег Нови

Горан Ж. Комар рођен је 1962. Живи у Херцег Новом. Студије медицине завршио је у Новом Саду, а специјализацију Опште медицине у Београду. Члан је Удружења књижевника Црне Горе, сарадник Музеја Херцеговине. На пољу историографије ради на обради изворних ћириличних докумената Боке Которске и Дубровника из раздобља од XVII до XIX вијека, као и на сабирању података за политичку и нарочито црквену историју херцегновског краја. Објављује монографска дјела посвећена изучавању историјског хода херцегновских села, као и радове из историје Српске православне цркве у Боки и Херцеговини. Велики број радова посветио је рушењу тезе о измјени етничке слике Боке Которске након млетачког-савезничког заузећа Херцег Новог 1687.

Библиографију Др Горана Ж. Комара можете преузети у PDF документу.


Мр Жељко Вујадиновић

Филозофски факултет – Бања Лука

Жељко Вујадиновић рођен је 1. јуна 1966. године у Никшићу, гдје завршава основну и средњу школу. Године 1990. у Сарајеву завршава Филозофски факултет, на Групи за историју, латински језик и римску књижевност; Студиј оријенталистике (А – турски језик и књижевност; Б – персијки језик и књижевност; Ц – арапски језик), уписан 1990. на Филозофском факултету у Сарајеву прекинут ратом 1992; Постдипломски студиј из историје уписан на Филозофском факултету у Сарајеву, настављен на Филозофском факултету у Београду, завршен   одбраном магистарског рада „Проблеми исламизације у Црној Гори“; докторска дисертација, пријављена на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Радоман Ристо Манојловић

Директор ЈУ Завичајни музеј – Пљевља

Радоман Ристо Манојловић рођен је у Пљевљима 1959. године, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао 1984. године  на Филозофском факултету у Београду – Оделење за етнологију и антропологију. Радни вијек започео је 1985. године као приправник у ЈУ Завичајни музеј из Пљеваља, гдје се налази и данас, обављајући стручне послове. Редовно је стицао стручна музејска звања: кустоса, вишег кустоса, а од 2006. године и стручно звање музејског савјетника. Од 1993. године до данас обавља и дужност директера ЈУ Завичајни музеј у Пљевљима.

Одговорни је уредник и заступник свих издања ЈУ Завичајни музеј у Пљевљима (седам књига часописа Гласник Завичајног музеја Пљевља – годишње издање; бројних стручних и научних књига у едицији Посебна издања; на десетине каталога који су пратили повремене музејске изложбе организоване у Пљевљима и другим грдовима у Црној Гори, Србији, Босни и Херцеговини, као и аутор поставки истих изложби).

– Аутор значајног броја радова из области етнологије, антропологије и културе у стручним и научним часописима и сличним публикацијама у Црној Гори и Србији.

– Аутор стручног рада у капиталном издању Историја Пљеваља – област култура, на тему: Културно-историјски споменици пљеваљског краја.

–  Учесник бројних трибина, јавних расправа, предавања, разговора у медијима и сл. на теме Културно-историјске прошлости пљеваљског краја, културе уопше, музеологије и слично.

–  Од стране Предсједништва Црногорске академије наука и умјетности у више мандата, укључујући и последњи именован за члана Одбора за етнологију при Одјељењу друшвених наука Црногорске академије наука и умјетности.

–  Руководилац Пројекта обнове манастира Довоља (средњовјековни споменик културе) у Премћанима (кањон ријеке Таре) код Пљеваља (Пројекат у току од 1999. године).

– Руководилац Пројекта археолошких истраживања античког насеља Municipium S... у Коминима код Пљеваља (Пројекат у току од 2007. године).

– Руководилац Пројекта археолошких истраживања једног праисторијског и једног касноантичког локалитета у Отиловићима код Пљеваља (Пројекат у току од 2009. године).

 

Протојереј мр Велибор Џомић
Протојереј-ставрофор и парох подгорички у Митрополији црногорско-приморској

Велибор Џомић рођен је у Краљеву 1969. године. Доктор је правних наука. Секретар је Комисије Светог Архијерејског Сабора за ревизију Устава СПЦ и координатор Правног савета Митрополије Црногорско-приморске. Црквено-судски тужилац (од 2010. године). Члан је Лексикографског биобиблиографског одељења Матице српске у Новом Саду. Члан је Удружења књижевника Црне Горе и Удружења књижевника Србије. Учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова. Говори енглески и служи се грчким језиком. Објавио је више књига и научних радова из историје СПЦ, канонског и државно-црквеног права – област односа државе са црквама и верским заједницама итд. Радове објављивао у зборницима и периодичним публикацијама.

Научни радови: Начело одвојености цркава и верских заједница од државе и његова примена у Србији и Црној Гори (специјалистички рад); Однос Цркве и државе у Србији и Црној Гори у XIX и XX веку (магистарска теза); Правни положај традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији и Републици Црној Гори.

Важнији радови: Усташки злочини над српским свештеницима, Подгорица 1994; Голгота митрополита црногорско-приморског Јоаникија: (1941-1945.), Цетиње 1996 (приређивач); Епископ Атанасије, Распета Херцеговина, писма, Краљево 1997 (приређивач); Мучеништво српског патријарха, Краљево 1997;  Рањена Србија, Требиње 1999; Мир Божји - Христос се роди, Требиње 2000 (приређивач); Срећна крсна слава домаћине, Требиње 2000 (приређивач); Печат вечне срамоте, Андријевица 2000; Страдање Србске Цркве од комуниста, књ. I–III, Цетиње 2003; Православље у Црној Гори, Цетиње 2006 (коаутор); Историја иконописа од VI до XX века, Подгорица, Београд, 2007 (приређивач); Мемоари: митрополит скопски Јосиф, Цетиње 2008 (приређивач); Српска црква, Љотић и љотићевци, Београд 2009; Свети владика Николај и Удба, Подгорица 2009; Митрополит Иринеј – Раде Неимар слободног српства: 1914–1999, Чикаго 2010 (приредио са Ј. Тодоровићем).

 

Миомир Ковачевић
професор историје, Никшић

Миомир Бели Ковачевић рођен је 18. јула 1956. године у Никшићу. Гимназију (1975) и Филозофски факултет, Одсјек за историју, завршио је у Никшићу (1981). Од 1994. до 2004. године радио је у гимназији „Стојан Церовић“ (Никшић), након чега, у знак протеста због преименовања српског језика у црногорским школама, заједно са још 25 колега, напушта посао.

Писао је за више часописа: „Светигора“, „Стање ствари“, „Слова“, „Голија“. Афоризме објављује у „Српским новинама“.

Добитник је Вукове повеље, награде Културно-просветне заједнице Србије и Повеље Матице српске

Ви сте овде: Home Одјељења Историја