недеља, 21 октобар 2012

Руководство

ПРЕДСЈЕДНИК
Проф. др Јелица Стојановић
Филолошки факултет – Никшић

Јелица Стојановић рођена је на Дубрави (Шипачно), Никшић, Црна Гора 1966. године. Студије српскохрватског језика и југословенских књижевности уписала је 1984, а завршила 1988. на Филозофском факултету у Никшићу. Године 1989. уписала је постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду. Постдипломске студије завршила је 1993. године одбранивши магистарски рад са називом Искази дијалекатских испитаника о свом и говору својих сусједа (на примјерима са говорног подручја Црне Горе) чиме је стекла академско звање магистра филолошких наука. Докторску дисертацију под називом Ортографске и језичке карактеристике Четворојеванђеља из манастира Никољца из Бијелог Поља (13/14. вијек) одбранила је 2000. године на Филолошком факултету у Београду и стекла академско звање доктора лингвистичких наука.

Од 1991. године радим на Филозофском факултету у Никшићу на Одсјеку за српски језик и књижевност (касније Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности). У звање доцент изабрана је 2001, у звање ванредни професор 2006, а у звање – редовни професор 2012. године. Двије школске године (1996-1998) радила је као лектор и предавач српског језика у Русији, на Државном универзитету у Санкт Петербургу на Катедри за славистику. Од 2004. ради као гостујући предавач на Филозофском факултету у Косовској Митровици, а од 2010. године на Богословском факултету у Фочи. Предаје Историју српског језика, Старословенски језик и Савремени српски језик (на студијским програмима за стране језике), Црквенословенски језик на основним и Српску средњовјековну палеографију на мастер студијама, као и Упоредну граматику словенских језика на постдипломским студијама у Косовској Митровици.

Објавила је три књиге: Ортографија и језик Бјелопољског четворојеванђеља (13/14. вијек), Универзитет Црне Горе, Подгорица 2002; Српски језик између истине и обмане. (Социо)лингвистичка анализа стања у Црној Гори (у коауторству са Драгом Бојовић), Јасен, Београд 2006, Путевима српског језика и ћирилице, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Никшић 2011.

Објавила је и преко педесет научних радова, око педесет стручних и популарностручних текстова, учествовала на четрдесет међународних и петнаест домаћих научних скупова. Научне преокупације и интересовања везани су за област историје српског језика, ономастику, антропонимију, славистику уопште. Последња дешавања у вези са идентитетом и статусом српског језика допринијела су да своје интересовање веже и за (социо)лингвистичку проблематику. 

Одржала је два предавања по позиву на међународним државним универзитетима у вези са најновијим језичким дешавањима око српског језика и историјским процесима у српском језику (за студенте србистике и славистике, као и за предаваче): 1. Масариков универзитет, Брно, Чешка, Одсјек за славистику Филозофског факултета, 2006. године (Теме предавања: Историјски континуитет српског језика; Језичка ситуација у Црној Гори; Примјена болоњске декларације на УЦГ); 2. Бјелоруски државни универзитет у Минску, Филолошки факултет, 2008. године (Теме предавња: Српски језик некад и сад; Језичка ситуација у Црној Гори и шире).

Чланство у организацијама и институцијама

Сарадник је Института за српски језик САНУ од 2000. године, члан Матице српске у Новом Саду од 2004, Секретар Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори од 2010, члан Научног друштва за неговање и проучавање српског језика – Београд, од 2001. године. 

Часописи, зборници, организација научних скупова

Члан је редакције у зборницима и часописима: 1) Зборник са научног скупа Наука и политика, Филолошке науке, Пале 2010, 2) Зборника радова са међународног научног скупа Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Крагујевац 2011. в) Узданица, Часопис за језик, књижевност, уметност, Универзитет у Крагујевцу – Педагошки институт у Јагодини, 3) Радови, Филозофски факултет Пале, 4) Октоих, Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. 5) Главни уредник Зборника са међународног научног скупа Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Никшић 2012.

Рецензент је за више зборника и часописа: Зборник радова са међународног научног скупа Наука и политика, Књига 5, Том 1, Универзитет у Источном Сарајеву, Пале 2011. године; Зборник радова са V међународног научног скупа Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Крагујевац 2011; Зборника Матице српске за славистику, број 80 за 2011. годину, Нови Сад; часописа Радови, бр. 5/1, Филозофски факултет – Пале, 2012 године, Часопис Октоих, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Рецензент Зборника Матице српске за славистику, број 80 за 2011. годину (рецензент једног рада), Нови Сад, ISSN 0352-5007... Рецензент часописа Радови, бр. 5/1, Филозофски факултет – Пале, ISSN 1512-5858 (рецензент 3 рада).

Члан Организационог одбора Међународног научног скупа Језичка ситуација у Црној Гори – норма и стандардизација, Подгорица ЦАНУ, 2008. године; Програмског одбора Међународног научног скупа Косово и Метохија у цивилизацијаким токовима, Косовска Митровица 2009, предсједник Организационог одбора Међународног научног скупа Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, који је одржан у Херцег Новом 19-21. априла 2012. године у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Матице српске из Новог Сада.

Учешће у реализацији пројеката

  1. Учествовала је у реализацији следећих пројеката: 1. Консултација на речнику словенских пословица (М. Ю. Котова, Русско-славянский словарь пословиц, с английскими соответствиями, под редакцией проф. П. А. Дмитриева, Издательство С.-Петербургского университета, 2000);
  2. Зборник текстова „Сербская поэзия и проза XX века“, у сарадњи са С. В. Зайцевой и М.А. Милютоной, Издательство С.-Петербургского университа;
  3. Проучавање писаног језичког израза у Црној Гори (Стари вокал јат у писаној споменичкој грађи), ЦАНУ, од 2008-2010.
  4. Значај српског језика и књижевности у очувању идентитета Републике Српске, Министарство науке и технологије Републике Српске, 2011. године и даље.

 

 

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР
Блажо Паповић
инжењер – Никшић

Блажо Паповић је рођен 14. августа 1958. године у Никшићу. Дипломирани је инжењер електротехнике. Ради у Д. О. О. „Тангента“, Никшић. Члан је Инжењерске коморе Црне Горе, и члан редакције часописа Голија.

Објављује афоризме и сатиричне текстови у писаним и елeктронским медијима. Објавио је и збирку афоризама и сатиричних прича: Књига коју нећу издати, 1989.

 

 ИЗВРШНИ ОДБОР:

ПРЕДСЈЕДНИК
Доц. др Владимир Божовић
ПМФ – Подгорица

Владимир Божовић је рођен 12. априла 1974. године у Никшићу. Докторске студије на Florida Atlantic University (САД) завршио је из области математике, 2008. године. Професор је на Природноматематичком факултету у Подгорици. Члан је Друштва математичара и физичара Црне Горе.

Важнији радови: ― Vladimir Božović, Factorization of  finite groups, VDM Verlag, ISBN: 978-3-639-12946-5, 2009;  ― Daniel Socek, Vladimir Božović and Dubravko  Ćulibrk, Securing Biometric Templates where Similarity is Measured with Set Intersection, ICETE 2007, CCIS (Communications in Computer and Information Science) 23, str. 139-151, 2008; ― Vladimir Božović, Nicola Pace, Factorization of groups using free mappings, Journal of Algebra and its Applications, 7(5):647-662, 2008.

Добитник је награде за најбољег ученика никшићке гимназије 1993. године. Оснивач је и први предсједник НВО Академска алтернатива и пројект менаџер информативног портала ИН4С.

 

Доц. др Драго Перовић
Филозофски факултет Никшић

Доц. др Драго Перовић рођен је 8. јануара 1970. године у Никшићу. Професор је на Филозофском факултету у Никшићу, гдје предаје више предмета: Филозофски појмови и проблеми, Филозофске дисциплине, Историја класичне њемачке филозофије и Историја филозофије XIX-ог вијека. Гостујући je предавач на Академији ликовних умјетности у Требињу (Основни естетички појмови, Семиотика иконе).

Магистарски рад: Вријеме и повијесност (Хајдегерово рано разумијевање времена)“, Филозофски факултет у Београду (18. јануар 1999).

Докторски рад: „Хајдегер и Левинас: Онтолошка и етичка диференција и питање људске заједнице“, Филозофски факултет у Београду (18. јануар 2006).

Уреднички рад: Образник Голија Луча: часопис за философију и социологију, XVIII (2001) – XIX (2002), Никшић.

Важнији радови: ― Левинас versus Хајдегер, Јасен, Београд 2006; ― „Исходиште и могућности Хајдегерове егзистенцијално онтолошке критике Хегеловог разумијевања времена“, у: Луча: Часопис за философију и социологију, Никшић,   XVII, 1/2 (2000) 88-149; ― „Bibliographia Levinasiana“, у: Луча: Часопис за философију и социологију Никшић, XVIII (2001) –  XIX (2002) 214–303; ― „Problem der Transzendenz bei Heidegger und Levinas“, у: Philotheos: International Journal for Philosophy and Theology 7 (2007); ― „Хегелов онто-логички почетак мишљења“, у: Луча: часопис за философију и теорију друштва и културе, 1/2 (2010), 53–69. ― „Увијек-већ-Бесконачно-у-мени“, у: Левинас, Е., Кад Бог упада у мишљење, Требиње 2008,  I – XX; ― „Lice ranjivosti. Hegel i Levinas: do gole kože“, u: Dijalog: Časopis za filozofiju i društvenu teoriju Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine 3–4 (2011), 53–65.

Доц. др Горан Радоњић
Филолошки факултет у Никшићу

Горан Радоњић рођен је 1971. у Подгорици. Дипломирао је српскохрватски језик и књижевност на Филолошком факултету у Никшићу, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду. На Филолошком факултету у Београду докторирао је тезом „Модели приповиједања у српском и америчком роману шездесетих и седамдесетих година ХХ вијека“.

Ради као доцент на Филозофском факултету у Никшићу, на Студијском програму за српски језик и књижевност.

Учествовао је на научним конференцијама, домаћим и међународним. Објављује научне радове на српском и на енглеском језику у домаћим и међународним часописима и зборницима.

Провео је једну годину (август 2003 – јул 2004) на усавршавању у Америци, на Универзитету у Тенесију, као стипендиста Junior Faculty Development Programa.

Бави се теоријом књижевности, наратологијом, књижевношћу ХХ вијека и филмом.

Аутор је књиге „Вијенац приповједака: гранични жанр у српској књижевности педесетих до седамдесетих година ХХ вијека“.

Руководи „Трибином у Матици“.

Блажо Паповић
инжењер – Никшић

Блажо Паповић је рођен 14. августа 1958. године у Никшићу. Дипломирани је инжењер електротехнике. Ради у Д. О. О. „Тангента“, Никшић. Члан је Инжењерске коморе Црне Горе, и члан редакције часописа Голија.

Објављује афоризме и сатиричне текстови у писаним и елeктронским медијима. Објавио је и збирку афоризама и сатиричних прича: Књига коју нећу издати, 1989.

Радомир Радевић
професор философије, Подгорица 

Радомир Радевић рођен је у Подгорици 21. фебруара 1978. Дипломирао је на Студијском програму за филозофију на Филозофском факултету у Никшићу, гдје похађа постдипломске студије. Професионално или волонтерски судјеловао је у раду више невладиних организација, какве су, да споменемо само неке, Омладински центар Постпесимисти Црне Горе, Фондација за подршку и развој приватних и штампаних медија, Центар за ненасилну акцију (Београд, Сарајево).

Директор је Д. О. О. „Гласник“ – Књижара Матице српске (Подгорица)

Мр Милорад Дурутовић
професор српског језика и књижевности, Никшић

Милорад Дурутовић рођен је у Никшићу 10. маја 1984. године. Дипломирао је српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Никшићу. Постдипломске студије завршава на Филолошком факултету у Никшићу 2016. године одбранивши магистарски рад под називом Поетика Миодрага Павловића од Млека искони (1962) до Светлих и тамних празника (1971) чиме је стекао звање магистра књижевних наука.

Од 2010. до 2015. године радио као хонорарни сарадник у настави на Филозофском факултету у Никшићу, Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности.

Програм стручног усавршавања похађао током 2016. у ЈУ Прва средња стручна школа Никшић.

Један је од покретача и уредника Интердисциплинарнe трибинe BIOS THEORETIKOS која се реализује у Књижари Матице српске.

Члан је Матице српске у Новом Саду; члан Извршног одбора од 2012., а Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори од њеног оснивања (2010); члан је УКЦГ-а од 2017. године.

Добитник је Бранкове награде за дипломски рад Споредно небо – поетска космогонија Васка Попе (2010).

Живи у Никшићу.

Ви сте овде: Home О нама Руководство