Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

ОД ЈАВНОГ МЊЕЊА КА ФОРМИРАЊУ ДРУШТВЕНИХ ИНСТИТУЦИЈА

BIOS THEORETIKOS

Поштовани пријатељи, срдачно вас позивамо на дванаесту по реду

Интердисциплинарну трибину BIOS THEORETIKOS

(ур. Радомир Радевић и Милорад Дурутовић)

 

ЖЕЉКО ЛУЧИЋ

ОД ЈАВНОГ МЊЕЊА КА ФОРМИРАЊУ ДРУШТВЕНИХ ИНСТИТУЦИЈА

 

Петак, 23. фебруар 2018. године, у 19.00 сати. 

Књижара Матице српске, Римски трг 50/1, Подгорица

Добро дошли

БИОГРАФИЈА

Жељко Лучић рођен је 1987. године у Никшићу. 2014. године дипломирао на Филозофском факултету у Никшићу, на Студијском програму за социологију. Тренутно је студент мастер студија на Универзитету у Београду, Одељење за социологију. Учесник је више научних и стручних конференција, аутор је неколика научна чланка. Најужи предмет интересовања: општа социологија, економска социологија, теорија друштвеног/одрживог развоја, социологија комуникације.

РЕЗИМЕ

Излагање пружа преглед доминантних теоријских настојања да се дефинише појам јавно мњење; затим, опис релевантних друштвених околности које се узимају у обзир када се концептуализује и истражује јавно мњење. Након тога, говори се које су филозофске традиције у тумачењу јавног мњења постојале и који се модели јавног мњења, потекли од њих, данас доминантно користе (дискурзивни/рационални и модел спирала тишине), тесе наглашава које су сличности и разлике ових модела, али и како се они могу критиковати. На крају теоријског увода описује се како се формира јавно мњење и коначно како се истражује. Изложиће се и резултати истраживања који описују стање црногорског друштва у овом пољу.

Основна теза рада јесте да је у савременом контексту спремност појединаца на изношење мишљења о темама од јавног значаја предуслов грађења како друштва тако и државе, и, прије тога, формалних и неформалних институција – које ово двоје образује. Како је таква пракса условљена многим тзв. „тврдим варијблама“, које се у излагању настоје освијетлити и кроз примјере у домаћем контексту, посебан дио излагања посвећује се темама као што су: значај делиберације, партиципације и заинтересованост грађана за јавни интерес и обликовање институција (са проблемом консензуса и легитимитета); пост-социјалистичка трансформација у Црној Гори и пут настанка (нових!?) институција; формирање институција у контексту приватизације и (првобитне!?) акумулације капитала; неолиберални и еволуцијско-институционални приступ развоју. Та се питања испитују кроз структуралну укоријењеност институција, конкретно, у нашем друштвеном систему, а, с тим у вези, и односи повјерења, моћи и интереса великих група (класе, слојеви, елите) се отварају као питања која су социолошки најзанимљивија