/18. јун 2014./

Пјесничка збирка „Дневник ситних грехова“, аутора Милана Кнежевића, представљена је у сриједу у пуној Књижари Матице српске. О дјелу су говорили проф. др Драган Копривица, проф. Милорад Дурутовић и проф. Радоје Фемић. Стихове је рецитовао глумац Црногорског народног позоришта Дарко Ђуретић. Књигу је објавила Матица српска − Друштво чланова у Црној Гори.

“Одавно пратим поетско сазријевање Милана Кнежевића и развој његовог несвакидашњег талента. Ипак сам зачуђен откуд такав таленат у нашој средини, а сигурно је један од најталентованијих пјесника средње генерације у Црној Гори. Овом књигом је направио тако квалитетно остварење да ће му вјероватно бити тешко да нешто слично направи у годинама које су пред нама”, казао је Копривица. Он је додао, између осталог, да у његовој поезији провијава поета доцтус, односно едуковани пјесник, јер је аутор прије свега професор српског језика.

Копривица истиче да Кнежевић изванредно познаје српску и црногорску поезију, те да у свом стваралаштву успијева да остави свој печат, односно ,,свој угао”. По његовом мишљењу Кнежевић је одличан пјесник пред којим је сјајан пут.

“У оба циклуса инстанца пјесника се повлачи како би се улога лирског субјекта додијелила различитим говорницима. Први циклус доноси читаву галерију лирских јунака, чији идентитет ваља тражити у историјском контексту. Споменућу само неке: владика Раде, Наполеон, Распућин, Че Гевара, Ататурк. Други циклус такође доноси читав низ говорника, али они су преузети из литературе, а такви су: Санчо Панса, Алија Ђерзелез, Моли Брум, Мерсо и други”, казао је проф. Милорад Дурутовић говорећи о структури дјела, додајући да историјске личности из првог циклуса и нијесу тако удаљене.

Аутор бира личности које су упамћени као револуционари и реформатори, а и у литератури бира ствараоце који су имали реформаторску улогу попут Сервантеса, сматра Дурутовић.

Он је такође казао да се ,,Дневник ситних грехова” може схватити и као дневник читања.

“Милан Кнежевић је један од аутора чији је пјеснички квалитет препознат и кроз прве двије збирке, а овом збирком већ представља једну етаблирану вриједност у нашој књижевности која се никако не може заобилазити, већ се на њу мора озбиљно рачунати. Њена права рецепција тек предстоји”, казао је проф. Радоје Фемић, додајући да прву цјелину ове збирке можемо доживјети као својеврсни дијалог са литерарном традицијом.

Он је истакао да је Кнежевић на трагу оних филозофа историје и мислилаца који држе да је утицај појединца у крупним историјским мијенама и превратима незамјењив и пресуђујући. Кнежевић је посредством свог поетског гласа у овој пјесничкој збирци позајмио ауторски глас одређеној историјској личности која подвргнута његовом пјесничком поступку добија обрис новог-старог књижевног јунака, сматра Фемић.

“У овим пјесмама се намеће његов став о префињеном литерарном укусу, о једном стрпљивом и систематично грађеном пјесничком поступку који има за циљ рехабилитацију чувених књижевних јунака који онда када су отргнути од својих примарних стваралаца настављају да трају кроз вријеме у ономе што се зове читалачко искуство. Тако, у овим пјесмама можемо сазнати још по нешто о оним књижевним јунацима који су нам се учинили једном за свагда завршеним”, казао је Фемић, додајући да му се у том смислу посебно допала пјесма о Алији Ђерзелезу, чувеном лику познатог нобеловца Ива Андрића.

Милан Кнежевић се захвалио издавачу, учесницима промоције и публици и на крају вечери прочитао поему „Крфске елегије“.