19. октобар 2017. године

ДАНИ МАТИЦЕ СРПСКЕ – ДРУШТВА ЧЛАНОВА У ЦРНОЈ ГОРИ

(12. ОКТОБАР–16. НОВЕМБАР 2017)

Предавање академика Зорана Лакића на тему ,,Његошева визија словенства и југословенства”, одржано је у Kњижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у Подгорици. Академик Лакић је истакао да нити о једној историјској личности са ових наших балканских простора није толико писано и написано, колико о Његошу.

– Тај интензитет не опада, што указује да је његова мисао још увијек неистражена. Његошева визија југословенства и словенства налази се управо у ,,Горском вијенцу”. Централно мјесто у њему заузима ,,борба непрестана”, противу тирјанства као највећег зла. Након шекспирологије, данас имамо и његошологију. Али, уз његошологију, на жалост, данас иде и антињегошологија, како то запажа један мој колега – казао је, између осталог, академик Лакић. Он је додао да је подловћенска Црна Гора била једино српска и православна, како ће то бити записано у кључним документима Његошевих наследника.

– Сви су Петровићи били врло образовани људи свога времена. Школовани. Углавном полиглоти. У Његошевој библиотеци било је драгоцјених издања на руском, француском, њемачком, италијанском језику. Добро су познавали све могуће процесе свога времена. И прошлих времена. Једном ријечју, знали су ко су и какви су им свакојаки коријени. Знали су да је Његошева Црна Гора – подловћенска и четвронахијска. Једновјерска, православна. И једнонационална – српска – казао је Лакић. Он је додао да се Његошево црногорство и Његошево српство третирају као дио исте цјелине.

– Његошево свесловенство, у теоријском смислу, треба посматрати као јединство словенских народа, који данас чине 40 одсто укупног становништва Европе. То је огромна снага (око 300 милиона) наспрам тадашње, заиста премалене Црне Горе. Његошево југословенство неки аутори поистовјећују са југословенским патриотизмом. Био је одиста фасциниран југословенством. Указује да смо ,,браћа једнокрвна”, ,,једноплемена” и ,,једновјерна”.У том смислу занимљиво је мишљење његошолога др Љубомира Дурковића да се ,,црногорство, по Владичином мишљењу губи у српскости (српству), а оно у југословенству” – појаснио је академик Лакић.

Он је нагласио да Његошево југословенство, поготово Његошево словенство никада није реализовано у његовом значењу тих појмова. Његова визија југословенства, сматра Лакић, и даље остаје као водиља, и ништа даље од тога.

– Kада је ријеч о Његошевом поимању српства, оно је много потпуније елаборирано. Рекао бих врло реално анализирано. Историографски много комплексније. При томе имам у виду студију истог наслова мога покојног колеге проф. др Перка Вујиновића. Пођимо само од Његошеве посвете из ,,Горског вијенца”. Посвећен је вођи устанка – Kарађорђу. То је и највећи израз црногорског српства, које није ,,увозна роба”. Под Ловћеном је одгајено. И одолијева и траје упркос жестоким муњама и громовима, пред којима човјек изгледа немоћан. Одолијева том неверемену. У свако његову мисао уткано је српство – казао је академик Зоран Лакић.

– Писао је 1848: ,,Црна Гора је посљедња искра српске независности… кремен који на удар огањ рађа… Хоћу да од Црне Горе створим земљу за примјер”. ,,Сад или никад. Никад или сад!” Знао је боље од свих и зашто је његова Црна Гора држава српског народа Црне Горе. Његош је увијек са нама. И у нама. Зато сам поодавно написао да га нико не може разумјети од његовог народа и његових племена. Па и онда када – моје племе сном мртвијем спава – казао је академик Лакић. Он сматра да од напада не треба бранити Његоша, већ нападаче едуковати.

Модератор вечери био је др Жарко Лековић.