- новембар 2017.
ЊЕГОШ И ЛИТУРГИЈСКЕ АНАГНОЗЕ
Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори
У оквиру манифестације Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, мр Милица Вучковић одржала је предавање на тему „Хришћанско и народно у Његошевом осјећању свијета”, након чега је промовисана књига „Његош и литургијске анагнозе” аутора Жарка Видовића, коју је детаљно представио др Александар Живковић, оперативни уредник издања.
„Петар Други Петровић Његош велики је љубитељ истине и искрености и управо због тога би данас био усамљеник више него икада раније, усамљеник и странац. Он је Прометеј. У свом времену био је усамљеник, а то би био и данас“, казала је, између осталог, у свом предавању, мр Вучковић. Она је додала да се Петар Други Петровић Његош својом жртвом приближио највише оном хришћанском: „Од свих хришћанских врлина код Његоша се прије свих највише истиче човјекољубље. Ако посматрате сам назив Горски вијенац, видјећете да ријеч ʼгорскиʼ асоцира и указује на вертикалу, а да ријеч ʼвијенацʼ представља одређену ширину. Тако сам назив дјела, Горски вијенац, као да формира један крст на који нас Његош поставља, али не да бисмо на њему скончали, већ да бисмо на њему васкрсли“. Мр Вучковић се осврнула и на народно код Његоша истичући утицај на његово стваралаштво и формирање погледа на свијет уопште.
„Његош је одрастао на народној епици и слободно можемо рећи да је она са њим доживјела врхунац. Он се бавио и издајством, а самим тим и братоубилаштвом које је у коначном и тема Горског вијенца“, казала је, даље, мр Вучковић, истичући да код Петра Другог Петровића Његоша антропологија претходи космологији.
Представљајући књигу Жарка Видовића Његош и литургијске анагнозе, др Александар Живковић је истакао да је благослов патријарха нарочито значајан када је ово дјело у питању. „Kњига Жарка Видовића (1921−2016) Његош и литургијске анагнозе објављена је у издању Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, с благословом патријарха Иринеја, који је више него значајан за ово дјело“, казао је Живковић, додајући да је књигу приредио Богдан Златић, а отвара је Видовићев предговор његовом животном, до сада необјављеном, дјелу Његош и Kосовски завет у Новом веку.
„У Предговору Видовић објашњава да је управо од литургијских чтенија (анагноза) и почео рад на разумијевању Његоша“ , појашњава Живковић. „Kњига доноси снажне увиде у то шта је православна литургијска спознаја Светог писма, за разлику од западног библизма. Управо схватајући православну литургију, како ју је и млади Његош схватио у вријеме свог завладичења, можемо да схватимо Тајну пада и спасења. А та Тајна је суштинска тема Луче микрокозма, која нам се у Видовићевом тумачењу раскрива као најзначајније дјело Његошево, али и највећа свјетовна литургијска поема, никако манихејска, како су неки тумачили, а тиме не и непрозирна, како говоре несавјесни тумачи“, појашњава Живковић.
„Читалац ће у овој краткој књизи наићи на бројне суштинске елементе православне духовности и с обзиром да је и Луча микрокозма, како је Владика назвао ʼмало дјелце мном писано, током прве четири неђеље Великог и Часног постаʼ, – нагласио је Живковић, који је поклонио неколико књига Kњижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, које је уручио доц. др Драгу Перовићу, као и свештенику Бранку Тапушковићу.
Модератор програма био је Павле Божовић.