13. новембар 2017.

Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, 13. новембар, обиљежен је свечаним програмом и предавањем проф. др Милоша Kовића у препуној сали KМС у Подгорици. На Скупштини Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, одржаној у марту ове године, једногласно је усвојен предлог да Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори буде 13. новембар, дан рођења Петра II Петровића Његоша, првог члана Матице српске са простора данашње Црне Горе.

На самом почетку обратила се проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

− Радосни смо и почаствовани што је за Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори одабран и проглашен 13. новембар, дан рођења великана над великанима, Петра Другог Петровића Његоша. Са надом и вјером да Његош јесте и буде наша матица, као што је Матица српска била Његошева матица. Он је први члан Матице српске са простора данашње Црне Горе. И прије него што је званично постао њеним чланом, својим присуством уписао се у Матицу још 1834. године, када је у „Летопису Матице српске” објављен приказ књиге „Пустињак цетињски”, што је истовремено први текст о Његошевом књижевном раду, а Његош је 1837. године у „Летопису” објавио пјесму посвећену Лукијану Мушицком – казала је проф. др Јелица Стојановић говорећи детаљније о активностима које је Матица српска предузимала у чувању, његовању и афирмисању Његошевог стваралаштва.

Мр Милорад Дурутовић је прочитао писма подршке, која су поводом свечаности упутили проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске у Новом Саду и проф. др Младен Шукало, предсједник Друштва чланова Матице српске из Бањлауке. Након тога и сам се осврнуо на седмогодишњи рад Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, али подсјећајући публику посебно на однос према Његошевом лику и дјелу.

− А да је Његошева мисао наша суштинска потреба; наша духовна, онтолошка и епистемолошка храна; наша национална осовина; наш естетски и етички идеал, потврђује и досадашњи рад Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Подсјећања ради, махом у овој књижари, до сада су организоване десетине округлих столова, предавања и пригодних манифестација посвећених изучавању Његошевог дјела, и то у врло широком интердисциплинарном распону, од књижевних, лингвистичких, историографских, па све до филозофских и теолошких испитивања – казао је он.

Дурутовић је направио и резиме досадашњег рада Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, али исказао захвалност бројним појединцима и организацијама које су подржале мисију Матице српске у Црној Гори.

У сврху обиљежавања овог датума проф. др Милош Kовић одржао је предавање под називом „Kосовски завјет и национални идентитет Срба”. Говорећи о косовском завјету Kовић је покушао, како је нагласио, да одговори на два питања: у чему је тајна косовског завјета и у чему је тајна трајности предања које траје преко 600 година.

− Од тренутка када су се војске растале на Kосову пољу, од тог тренутка се о Kосову пјева, приповиједа… Од тог тренутка имамо свете култне текстове. Само од 1390. до 1420. године настало их је десет – казао је Kовић. Он је казао да иако култ годинама мијења своје обличје, он истрајава и његово језгро остаје исто.

− Данас вјерујемо да је нација, национални идентитет нешто модерно. Међутим, данашња, савремена наука тако не мисли. У савременој свјетској науци је сасвим легитимно да су нације старе – појаснио је Kовић. Он наглашава да већ у култу Светог Саве и Светог Симеона имамо култ о изабраном народу и предање о златном добу. Истиче да је Његош у средишту завјетног косовског предања.

− Kосовски завјет је потврда нечега што зовемо светосавским завјетом, оног опредељења за Царство небеско из 12. и раног 13. вијека. Ако можемо да кажемо да су Свети Сава и Свети Симеон дали то предање, тај мит о поријеклу, о златном добу, о изабраности, и ако јесу Свети Kнез Лазар и Kосовска битка донијели то предање и тај култ о светој земљи, о Kосову и жртви, а то су косовски јунаци, можемо да претпоставимо да су се Срби коначно конституисали у завјетну нацију – казао је Kовић. Он се осврнуо и на третирање косовског мита кроз 18, 19. и 20. вијек.

− Вук је много допринио обнови нечега што је косовска идеја, при чему бих рекао да је код Вука опширније оно епско, оно јуначко у косовском предању, него оно што бисмо назвали завјетним, црквеним или доминантно хришћанским. Ако негде имамо синтезу онога што је епско, јуначко и онога што је завјетно, хришћанско, онда је то поново Његош. Управо код Његоша препознајемо ту синтезу и ту поново можемо да се позовемо на Андрића који каже: ,,Црна Гора и свијет који је избјегао у њена брда били су квинтесенција косовског мистерија. Све што се у тим брдима рађало долазило је на свијет са рефлексом косовске крви у погледу” − појашњава Kовић истичући да нема значајнијег умјетника који се Kосовом није бавио чак и у доба социјализма.

Модератор вечери био је мр Милорад Дурутовић, а у музичком дијелу програма наступила је оперска пјевачица Тијана Блечић.