Историјски институт САНУ

Славенко Терзић (рођен 14. марта 1949. године у Пандурици код Пљеваља) је изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Москви, српски историчар и научни савјетник Историјског института САНУ.

Основну школу завршио у мјесту рођења, а гимназију у Горажду и Пљевљима. Студије историје на Филозофском факултету у Београду завршио 1972. године. Радио као професор историје у Алибунару и Ковачици. У историјском институту САНУ ради од 1974. године. Магистрирао је 1976. са темом Србија и Грчка од 1878. до 1897. године. Докторирао је 1990. са тезом Србија и Грчка у другој пловини XIX века (1856 — 1903).

Од 1987. до 2002. био је директор Историјског института САНУ. Био је председник Српске књижевне задруге од 2001. до 2005. године. Члан је више одбора Српске академије наука и уметности.

Сенатор је Републике Српске.

Област истраживања: историја српског народа у 19. веку, историја Балкана и велике силе. Објавио је 2012. књигу „Стар Србија (19. и 20. век)“. Крајем 2012. именован је за амбасадора Србије у Москви.

Говори руски, њемачки и грчки, а користи се бугарским и енглеским језиком.