сликар и вајар

Ратко Вулановић је рођен у селу Лаз код Никшића, 16. маја1941. године. Осмогодишњу школу завршио је у Никшићу. Године 1959. уписује Уметничку школу у Херцег Новом коју напушта 1963. да би уписао Академију ликовних уметности у Београду где и дипломира 1968. године. Постдипломске студије завршава 1971. године. Још као студент почиње да излаже на важнијим изложбама у Југославији, а 1965. добија прву награду за скулптуру на конкурсу Савеза омладине Југославије. По завршетку студија добија статус слободног уметника.

Члан УЛУС-а постаје 1969. године, а 1972. добија стипендију из фонда Моша Пијаде након чега одлази у Грчку где борави извесно време.

Године 1973. налази се у вајарској колонији Бели Венчац, Аранђеловац. Тамо настају скулптуре малог формата које су касније излагане у Београду, Љубљани, Ријеци, Титограду, Зрењанину, Суботици… На Венчацу ради од 1977. до 1985. године. У колонији Комбината алуминијума Титоград борави 1987. године, након чега, 1988. године, као резултат тога рада настаје комплекс скулптура „Велики предио“ за који добија „Политикину“ награду. Године 1986. добија статус истакнутог уметника града Београда.

Године 1990. борави у Радаљу код Зворника где настају скулптуре великих димензија од гранита. Оне се и данас налазе у Јаловику, Шапцу, Панчеву. У Никшић долази 1992. године где започиње свој „Камени град“. Сликарством се бави интензивно од 1993. Учесник је и четвртог сазива међународне ликовне колоније „Академија Јелена Анжујска“ у Градацу код Рашке (2005).

О његовом дјелу и самосталним изложбама постоји замашна библиографија коју су саставили најзначајнији савремени ликовни критичари и умјетници.