Bios Theoretikos XII, 23. фебруар 2018. Године

У Књижари Матице српске одржана дванаеста Интердисциплинарна трибина BIOS THEORETIKOS, коју уређују Радомир Радевић и Милорад Дурутовић.

Гост Трибине био је млади социолог Жељко Лучић, који је одржао излагање под називом „Од јав­ног мње­ња ка фор­ми­ра­њу дру­штве­них ин­сти­ту­ци­ја”, посебно се базирајући на свом истраживању црногорских прилика у 2015. години.

У са­вре­ме­ном кон­тек­сту спрем­ност по­је­ди­на­ца на из­но­ше­ње ми­шље­ња о те­ма­ма од јав­ног зна­ча­ја пред­у­слов је гра­ђе­ња дру­штва и др­жа­ве, а при­је то­га и фор­мал­них и не­фор­мал­них ин­сти­ту­ци­ја ко­је ово дво­је обра­зу­је. „Ме­ђу­тим, при­ро­да јав­ног мње­ња је усло­вље­на и у од­но­су је ме­ђу­соб­ног пре­о­бли­ко­ва­ња с ин­сти­ту­ци­ја­ма ко­је су, на­да­ље, у истом од­но­су с гло­бал­ним дру­штвом и цје­ло­куп­ним дру­штве­ним си­сте­мом”, ре­као је Лу­чић, ис­ти­чу­ћи при­том да по­ла­зи од те­зе да је „глав­на дру­штве­на и еко­ном­ска ин­сти­ту­ци­ја тр­жи­ште”.

Лу­чић до­да­је да се уви­јек мо­ра има­ти у ви­ду пет ка­рак­те­ри­сти­ка ко­је оби­ље­жа­ва­ју са­вре­ме­ни кон­текст јав­ног мње­ња а то су три­ви­ја­ли­за­ци­ја, ко­мер­ци­ја­ли­за­ци­ја, фраг­мен­тар­ност, спек­та­ку­лар­ност и апа­ти­ја јав­ног мње­ња, а од ко­је па­те и дру­штва раз­ви­је­ни­ја од на­шег. Kа­да се из­у­ча­ва јав­но мње­ње по­ла­зи се или од дис­кур­зив­ног мо­де­ла, ко­ји под­ра­зу­ми­је­ва раз­го­вор и де­мо­крат­ске ври­јед­но­сти, су­че­ља­ва­ње ра­ци­о­нал­них ста­во­ва или, од мо­де­ла спи­ра­ле ти­ши­не, гдје се као кључ­ни пој­мо­ви ја­вља­ју кон­фор­ми­зам, страх од изо­ла­ци­је, кон­цепт дру­штве­не кон­тро­ле и ме­ди­ји, наглашава Лучић. Ту је по­себ­но за­ни­мљи­во би­ло чу­ти ка­ко се спи­ра­ла ти­ши­не очи­ту­је у цр­но­гор­ском дру­штву, од­но­сно на­шем јав­ном мње­њу. О то­ме је Лу­чић при­чао на осно­ву ис­тра­жи­ва­ња ко­је је спро­вео 2015. го­ди­не, а ис­пи­та­ни­ци, њих 256, „из­ја­шња­ва­ли” се ве­за­но за три та­да ак­ту­ел­не те­ме у цр­но­гор­ском дру­штву – пи­та­ње ле­га­ли­за­ци­је про­сти­ту­ци­је, из­бо­ра вр­хов­ног др­жав­ног ту­жи­о­ца и за­вје­шта­ња ор­га­на. Ре­зул­та­ти Лу­чи­ће­вог ис­тра­жи­ва­ња са­мо су по­твр­ди­ли оно с чим се сва­ко­днев­но су­сре­ће­мо.

– Нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји на­лаз ис­тра­жи­ва­ња је ве­о­ма ни­зак ни­во укуп­не уче­ста­ло­сти ис­по­ља­ва­ња ми­шље­ња, сред­ња про­ста ври­јед­ност је 1,5 на ска­ли од 1 до 5. Тек 4 би се мо­гла окрак­те­ри­са­ти као не­ка зна­чај­ни­ја уче­ста­лост ис­по­ља­ва­ња ми­шље­ња – на­во­ди Лу­чић. Со­ци­о­лог до­да­је да је спрем­ност из­но­ше­ња ми­шље­ња на не­што ви­шем ни­воу, но и да­ље ни­ска, па се, до­да­је он, мо­же об­ја­шња­ва­ти со­ци­јал­но по­жељ­ним од­го­во­ри­ма или не­до­стат­ком де­мо­крат­ских ме­ха­ни­за­ма ко­ји би омо­гу­ћи­ли из­но­ше­ње ми­шље­ња.

– Хи­по­те­за да се јав­но мње­ње у Цр­ној Го­ри до­ми­нант­но фор­ми­ра под ути­ца­јем фак­то­ра сре­ди­не је по­твр­ђе­на, јер, ни­во спрем­но­сти на јав­но из­но­ше­ње ми­шље­ња, као и ни­во слич­ност ми­шље­ња с дру­ги­ма зна­чај­но се раз­ли­ку­је од ни­воа укуп­не уче­ста­ло­сти из­но­ше­ња ми­шље­ња – ка­же Лу­чић, до­да­ју­ћи да је ис­тра­жи­ва­ње по­ка­за­ло да је у Цр­ној Го­ри по­тен­ци­јал за вођ­ство у ми­шље­њу ве­о­ма ни­зак, али је за­то знат­но ви­ша под­ло­жност ауто­ри­те­ту, и из­но­си 3,54 на ска­ли од 1 до 5 што се ри­јет­ко сре­ће у би­ло ко­јој спе­ци­фич­ној гру­пи а не на оп­штем узор­ку као овом.

– Ово обо­је по­ка­зу­је под­ло­жност при­ти­ску ути­ца­ја сре­ди­не на фор­ми­ра­ње јав­ног мње­ња – ка­же Лу­чић, из­ме­ђу оста­лог. Kод нас се за раз­ли­ку од дру­гих сре­ди­на у ко­ји­ма је спро­во­ђе­но слич­но ис­тра­жи­ва­ње, и гдје се са­да већ као стан­дард по­ја­вљу­је чи­ње­ни­ца да мла­ђи, имућ­ни­ји и обра­зо­ва­ни­ји му­шкар­ци лак­ше из­но­се сво­је ми­шље­ње у јав­но­сти, по­ја­вљу­је са­свим су­прот­но. На­ша спе­ци­фич­ност, до­да­је со­ци­о­лог, је­сте и чи­ње­ни­ца да за раз­ли­ку од дру­гих дру­шта­ва, жи­вот­ни стан­дард и рад­но мје­сто ути­чу на ср­пем­ност јав­ног из­но­ше­ња ми­шље­ња.

За­кључ­ци ис­тра­жи­ва­ња

– За­кључ­ци овог ис­тра­жи­ва­ња су да је ни­во спрем­но­сти за де­мо­крат­ски и отво­рен ди­ја­лог за фор­ми­ра­ње јав­ног мње­ња у Цр­ној Го­ри ве­о­ма ни­зак, фор­ми­ра­ње јав­ног мње­ња је под ве­ли­ким ути­ца­јем кон­фор­ми­зма, ути­цај ме­ди­ја је кон­тро­вер­зан, по­сто­ји ни­зак сте­пен по­вје­ре­ња ме­ди­ји­ма, а ви­со­ка слич­ност са ста­во­ви­ма у ме­ди­ји­ма, ути­цај гла­си­на је ве­ли­ки што тра­жи до­дат­но ис­тра­жи­ва­ње, као и ве­за из­ме­ђу обра­зо­ва­ња и спрем­но­сти за уче­ство­ва­ње у фор­ми­ра­њу јав­ног мње­ња – на­во­ди из­ме­ђу оста­лог Лу­чић, пи­та­ју­ћи се да ли је ово­ме раз­лог тран­зи­ци­ја ко­ју жи­ви­мо, не зад­њих 20, већ ка­ко он сма­тра 50 го­ди­на.