10. АПРИЛ 2018. / Извор: Дан
Kњига Манастир Подмалинско Томаша Ћоровића, невелика обимом, обилује мало познатим подацима о исто тако недовољно познатом манастиру, али историјски важном за дробњачки и ускочки крај. О књизи, која наликује монографској публикацији, у књижари Матице српске – Друштва пријатеља у Црној Гори говорили су свештеник мр Предраг Шћепановић, доц. др Драго Перовић и мр Милорад Дурутовић.
Kако је истакао Шћепановић, по предању, Манастир Подмалинско основан је и саграђен у исто вријеме када и Манастир Морача, а овом књигом је Ћоровић „из таме вјекова многа имена извукао и сачувао од заборава”. Подсјетио је Шћепановић и на новију историју краја и манастира, додајући да се током дуге историје нажалост, због уништења писаних материјалних извора, морамо ослањати на предање. Објављујући књигу, каже Шћепановић, Ћоровић приказује не само љепоту светиње и краја, већ и људи, чувених дробњачких јунака.
- Не морају само историчари да пишу овакве историјске студије, већ људи који воле завичај, прошлост, и који желе будућим нараштајима да предају историју онакву какву су наши преци нама оставили. Јер, вријеме брзо пролази и покрива заборавом оно што се не би смјело заборавити, имена и дјела оних који су учинили све да ово наше тле сачува сјај, пркос и достојанство, а који се данас нажалост заборављају. Но, ова књига васкрсава њихова имена – рекао је Шћепановић.
- Дурутовић додаје да је књига кроки историја духовног и физичког континуитета једног српског манастира, упркос страдањима. Но, исто тако, овом књигом Ћоровић озбиљно уноси у наше духовно и културно памћење оно што не смијемо да заборавимо. Нас је допало вријеме у којем се више ништа не подразумијева. Вријеме у којем се наше национално и духовно памћење перфидно и брутално прекраја и брише. Јер, како се зна поставити питање – чији је Његош? – упркос Његошу и свему што је рекао и написао, тако се може и постављају се слична питања чији је манастир Подмалинско? Ова књига даје сваки одговор и сву аргументацију – наводи Дурутовић.
- Позитивно је о књизи говорио и др Перовић, који каже да садржај књиге треба сагледавати из угла свеопштег збивања, а коме ни данас не можемо побјећи, и које нас је увијек сустизало у историји. По њему, занимљиво је и како књига почиње одредницом да је манастир подигнут у беспућу…, а, то је ознака пута који наша Црква кроз читаву историју гради и шири, иако су бројне странпутице. Нашим странпутицама, додаје Перовић, увелико је допринио и такозвани Kарловачки мир, који је српском народу у османској империји донио низ невоља наредна два вијека, а које, посредно и данас утичу. Првенствено на дух и слободољубивост народа. Kњига нам даје пресјек опште и овдашње српске историје, иако првенствена намјера није била да се да преглед историје Српске православне цркве или цркава уопште. Не, него се из једне тачке, из Подмалинска, посматра оно што се збило Подмалинску, из докумената којих има. Ми јасно видимо како се преломила наша унутрашња потреба да будемо слободни ка потреби да ту слободу претворимо у општу технику владања. Чим смо помислили да смо овладали слободом као техником владања, десило нам се да морамо да ангажујемо војску или шавничку комуналну службу да оправља Манастир Подмалинско – рекао је Перовић. Додаје да у књизи нема сувишних мјеста, и да се тако даје јасна слика дешавања народа везаног за Манастир Подмалинско.
- Публици се обратио и аутор, Ћоровић, присјећајући се најновије обнове манастира по благослову митрополита Амфилохија, а коју је почео, тада монах, сада владика Јоаникије. О овом, сада женском манастиру, како додаје Ћоровић, писао је јер жели указати на његов значај, и због чињенице што је његова историја мало позната.