13. јун 2018. / Извор: ДАН

Вече младих стваралаца: Николе Маројевића, Стефана Синановића, Петра Ракочевића и Балше Вукчевића, одржано је пред бројном публиком у Kњижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у Подгорици. Модератор програма био је мр Милорад Дурутовић.

• Имајући привилегију да читам њихове радове и у фази настајања, да водим са њима подстицајне разговре о књижевним дјелима, могућностима и границама тумачења, стекао сам утисак да се, заправо, ради о већ формираним ствараоцима. Отуда потреба да им се организовањем овог програма пружи подршка, али искаже и захвалност што пружају драгоцјене доказе да литература и мисао о литератури увијек нечему служи, управо, људској савјести – како би то рекао Данило Kиш, који је, поред тога, истицао још нешто важно: наиме, Јонесково запажање о постојању два велика метафизичка ослонца, а то су љубав и смрт, што су супстанце наше егзистенције, а књижевност нам помаже да их будемо свјесни – казао је, између осталог, мр Милорад Дурутовић, додајући да се све чешће присјећа упозорења да неће фалити ремек дјела, али хоће ремек читалаца.

Поетским радовима представили су се Петар Ракочевић и Стефан Синановић, кратком прозом Никола Маројевић, док је критичку оцјену њихових радова изложио Балша Вукчевић.

• Поетски свијет у пјесмама нашег најмлађег аутора Петра Ракочевића свијет је сјеновитих, скучених ентеријера соба и подземља, али и непрегледних пејзажа на обрноцима једног новог, а већ одлазећег нараштаја. Градећи особену митологију бића, он ствара и особену визију свијета у којем преовладава онтолошко зло, као посљедицу удвајања лирског субјекта, или пак његовог односа према писању као таквом. Иначе, пјесник кратких форми и љубитељ дистиха, Ракочевић се одлучио на обједињавање пјесама у циклусе како би ову замисао остварио. Тако су настали циклуси Услови, Непесма, Ехо и Осмосмерка. Свима им је заједничко то што су нумерисани. Читајући их линеарно, добијамо цјеловиту слику неког новог свијета у настајању, који је прожет нарочитим бићима, чији су младунци полутани, сами осуђени на лутање и трагање за смислом – казао је Вукчевић о Ракочевићу.
• Говорећи о Синановићу, Вукчевић истиче да његова поезија прати и развија неколико битних линија на чијем трагу схватамо књижевност уопште, али и њен однос према култури, нефикцијском писању, фактима и цјелокупној традицији. „Тако је једно од основних поетичких стремљења његове поезије интертекстуалност. Оно што је аутентично у њој јесте начин на који се ова стваралачка самосвијест подвргава императиву стила и грађењу антропоморфизоване слике космоса. Било да успоставља дијалог са Библијом, Одисејом, Иваном В. Лалићем или Боб Диланом, изразитом ритмичношћу свога израза, великим бројем фигура понављања и складном расподјелом унутрашњих рима оживљава просторе из различитих времена, од Шкофје Локе до Берана, Женеве и Kолорада, уз стално присутну теме идентитета, писања и путовања – казао је он.

Маројевићева драма и проза

• Никола Маројевић у оба домена свог стваралаштва, и у прозном и у драмском, успјешно поставља проблем гротесконости егзистенције у дехуманизованом свијету, прожимањем хеленских митова са библијском симболиком, коју његови ликови не успијевају да примијене на своје животе, а коју у причама слободни и хуморно стилизовани приповједач преозначава и деконструише – казао је Вукчевић о Маројевићу.