11. НОВЕМБАР 2018.

У организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у Херцег Новом (хотел „Војводина“), јутрос је отворен научни скуп 11. новембар – сто година од ослобођења и уједињења.

На самом почетку скупа обратила се проф. др Јелица Стојановић, предсјединк Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

• За почетак желим да се захвалим Покрајинској влади Војводине, предсједнику Игору Мировићу, Привредној комори Војводине, као и Јовану Вујичићу, генералном секретару Привредне коморе Војводине, те њиховим сарадницима, који су схватили важност одржавања овог и оваквог скупа и свесрдно помогли организацији.

Она је подсјетила да се овај научни скуп одржава у склопу манифестације Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, наглашавајући да је „прошле године гост (и домаћин јер је овдје рођен, живио и живјеће) у Данима Матице, у Подгорици, био Матија Бећковић.

• Ове године се играју стављањем граница и забрана – нечувених и незабиљежених игдје, осим у нашој Црној Гори, ове године, опет, на нашем скупу, између свих нас учествује и Чедомир Антић (коме, опет, ставише забрану физичког уласка). И тако редом, прво четири имена… А потом… За ове границе, границе овог времена, гледајући кроз ход вјекова, можемо паралеле наћи, једино у 1916. години. Тада их је, тј. границе и забране (окупацијом, уз капитулацију Црне Горе), поставила Аустроугарска.

На отварању скупа је прочитано и поздравно слово проф. др Драган Станића, предсјединка Матице српске у Новом Саду.

• Крупна и важна тема вас је окупила на овај, веома добро замишљен и осмишљен научни скуп. Прије стотину година пред српским народом се указала јединствена прилика да обједини више својих регионалних цјелина од којих су двије, Црна Гора и Србија, имале више него озбиљну националну самосвијест и континуирану, односно важну државотворну праксу, а трећа област, Војводина, изградила је висок степен политичких идеја и изразите облике српске националне самосвијести. Стога нам је пријеко потребно поуздано и објективно знање о Великој народној скупштини српског народа од 25. новембра и Великој народној скупштини српског народа у Подгорици од 26. новембра 1918. Године. У Новом Саду је 2. новембра ове године одржан један, а сада у Херцег Новом и други скуп којим Матица српска осветљава ове важне догађаје и процесе. Циљ није да се само спозна оно што се дешавало у прошлости него и да се лакше пројектује шта нам ваља чинити у времену у којем живимо и у временима која долазе.

У име покровитеља скупа присутне је поздрави, пожеливши успјешан научни рад, и Јован Вујичић, генерални секретат Привредне коморе Војводине, нако чега се обратио и др Жарко Лековић, предсјединк организационог одбора скупа, истичући:

• Поштоване колеге, чињеница да су се на овом скупу нашли еминентни историчарии угледни научни радници других научних дисциплина из домена друштвених наука, изврсни зналци историје српског народа и посебно Првог свјетског рата, даје нам за право да унапријед будемо увјерени у његове значајне научне резултате. Уосталом, на овом научном скупу сабралили су се научници искључиво по критеријуму научних способности. То су академици, универзитетски професори и други истакнути научници. Данас, када се свијет, посебно наш европски, залаже за Европу без граница, и ми се морамо подсјетити Дана примирја, значајног датума у историји човјечанства и достојанствено га обиљежити. Једанаестог дана, једанаестог мјесеца, у једанаест часова 1918. године званично су престала ратна дејства у Првом свјетском рату. У том је рату Црна Гора изгубила 63 000 лица, једну четвртину укупног становништва. Србија је изгубила 1 247 000 људи, 845 000 цивила и 402 000 војника, односно 43 % укупног броја становника.

Током пленарне сједнице, своје реферате прочитали су др Воја Павловић и академик Зоран Лакић, који је у више наврата, и наслањањем на разноврсне нивое истраживања, потврдио да уједињење 1918. године није имало алтернативу.

На скупу ће током данашњег и сјутрашњег дана узети учешће преко 30 излагача, како из Црне Горе, тако и региона.

Отварању скупа пристовао је и амбасадор Републике Србије у Црној Гори господин Зоран Бингулац, као и конзул Србије у Херцег Новом господин Зоран Дојчиновић.