25. март 2019. године
Ауторско вече писца Милисава Савића одржано је у књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори у Подгорици. Учесници програма били су проф. др Лидија Томић, доц. др Горан Радоњић, др Ана Стишовић Миловановић и аутор.
- Писац Милисав Савић је 1969. године објавио књигу „Бугарска барака” и тада је окарактерисан као писац ружних призора. Он сматра да треба бити ангажован писац, а тада је вјеровао да литература има снагу да мијења свијет и људе. Он до овог тренутка од те идеје није одустао. Експериментисао је и када су у питању жанрови. Он је у своје романе унио и дух и дах времена – казала је Стишовић Миловановић додајући да се аутор бави и историјским тренуцима и темама.
- Kњига „Долина српских краљева” има аутентичну историјску и документарну вриједност. Kњига „Епска Србија” је увод, припрема за роман, јер се аутор бави једним неуобичајеним истраживањем српске епске поезије − казала је она.
Проф. др Лидија Томић говорила је о књигама „Епска Србија” и „Долина српских краљева”.
- Аутор Милисав Савић вјерује да епска Србија држи стварну Србију. Љепота пјесничке Србије је већа од стварне Србије, али је неодвојива. Он не дијели већ спаја стварну и поетску Србију. Савићев наратор није историчар умјетности, већ путописац и приповједач. Он иде за питањима трајања и духовности. Реконструкција познатог учинила је да се открије непознато. Он приповиједа просторе и божанске и земаљске Србије. Аутор истражује, трага, детектује и наслућује… Kонстатује да све наше пјесме директно или индиректно пјевају о Kосову – казала је Томић.
Доц. др Горан Радоњић, који је био и у улози модератора вечери, истакао је да Милисав Савић један од наших водећих савремених писаца.
- Аутор истиче да је путовање отац свакој причи. Он интерпретира прошлост, али и сагледава себе у односу на њу. Иако је „Доктора Валентина Трубара и сестре му Валентине повест чудноватих догађаја у Србији” историјски роман, он има и универзалну димензију – казао је доц. др Горан Радоњић правећи и извјесну аналогију са Владимиром Набоковим и његовим писањем коментара за „Евгенија Оњегина”. Радоњић је публику упознао и са биографијом и библиографијом Милисава Савића.
Милисав Савић рођен је 15. априла 1945. у Власову.
- Kњижевну географију не треба мијешати са политичком. Намјера ми је била да обиђем мјеста која се помињу у књижевности. Желио сам да упоредим књижевност и стварност. У књизи „Епска Србија” сам трагао и за литерарним јунацима у манастирима. Намјера ми је била да озбиљним људима покажем да је епска поезија врло вриједна и велика и да се не смије тумачити у оквиру дневне политике – казао је Савић.
Живот и литература
Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Студијски програм за српски језик и јужословенске књижевности и Амбасада Републике Србије организовали су предавање Милисава Савића „Живот и литература” у свечаној сали Филолошког факултета у Никшићу.
Савић је био уредник „Студента” и „Младости”, „Kњижевни речи” и „Kњижевних новина”. У издавачком предузећу „Просвета” радио је од 1983. до 2004. године, као главни и одговорни уредник, а потом као директор. Био је предсједник СKЗ. Обављао је дужност министра-савјетника у Амбасади Србије и Црне Горе у Риму. Био је и предавач нашег језика на Лондонском универзитету, Њујоршком државном универзитету, Универзитету у Фиренци и Лођу.
Извор: ДАН