Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори заједно са Матицом српском и Матицом српском – Друштвом чланова Матице српске у Републици Српској недавно је објавила зборник радова са Другог међународног научног скупа одржаног у Подгорици 26–28. маја 2017. године.
На скуп је било пријављено 78 учесника из 10 земаља (Србије, БиХ, Црне Горе, Русије, Украјине, Чешке, Бугарске, Румуније, Француске и Њемачке). Организациони одбор у саставу: проф. др Јелица Стојановић (предсједник), академик Јасмина Грковић Мејџор (представник Матице српске), проф. др Младен Шукало (представник Друштва чланова Матице српске у Републици Српској) и мр Милорад Дурутовић (секретар) успио је да окупи бројне реномиране професоре и научнике са славистичких катедри и института, као и неколико младих истраживача. Резултат дводневног засједања стручњака из области славистике и србистике јесте и овај зборник под називом Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас у који је након рецензија уврштено 59 научних радова, од чега је 56 оцијењено као оригинални научни радови и три рада су прегледна. Проф. др Јелица Стојановић је уредник Зборника, а о његовом квалитету несумњиво свједочи и то што су рецензенти радова најпрестижнији научници из области славистике и србистике.
Као што наговјештава и сам назив Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас тематски оквири су везани за Црну Гору и њено богато српско језичко и књижевно насљеђе, и у складу с тим у Зборнику су објављена 34 рада из области науке о језику. Највећи број прилога (14) обрађује историјскојезичку проблематику и споменичку грађу са простора данашње Црне Горе; дијалектолошким истраживањима и социолингвистичкој проблематици посвећена су по три рада; језиком савремених писаца бавило се пет научника; језик Петра I заступљен је у једном раду, а граматичка питања савременог српског језика била су предмет интересовања двају лингвиста. Наравно, кад год је ријеч о Црној Гори, а поготово у контексту данашњих историјскојезичких и уопште културних дешавања, незаобилазни су Вук и Његош. Овој двојици великана посвећено је укупно пет радова из области науке о језику, од чега четири рада Његошу, а један рад Вуку Караџићу.
Наука о књижевности заступљена је у 25 радова, од чега се чак 14 односи на писце и ствараоце из новијег времена; Његошево стваралаштво било је предмет интересовања четирију научника, као и средњовјековна књижевност; књижевнотеоријској, односно филозофско-филолошкој проблематици посвећен је један рад и један прилог изврсном научнику Нову Вуковићу.
Квалитетни, научно утемељени и разноврсни прилози заузимају нешто више од 800 страна зборника, а естетску вриједност потврђују илустрације на корицама које славе 800 година аутокефалности СПЦ. На предњој корици је икона Светог Саве, која представља рад иконописачке радионице манастира Жиче, а на задњој корици је Таблица сродства из Иловичке крмчије, најстаријег сачуваног преписа Законоправила Светог Саве.
Објављивањем овог издања Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, заједно са Матицом српском и Матицом српском из Републике Српске показала је да јој је квалитет на првом мјесту и наставила да (г)ради оно што је започето објављивањем зборника са Првог међународног научног скупа одржаног 2012. године у Херцег Новом. Овај зборник је за степеник надвисио претходни тиме што је у њега осим богатог језичког насљеђа укључено и српско књижевно насљеђе са простора данашње Црне Горе, а тиме ће се, надамо се, сачувати од заборава и кривотворења богата српска културна баштина са овог простора.
Јелена Газдић