У јануару ове године на адресу Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности и Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори стигло је позивно писмо са Московског државног универзитета за учешће наших студената на научно-практичној школи посвећеној србистици од 8. до 13. новембра. Организатори пројекта су Филолошки факултет Московског државног универзитета Ломоносов, Филолошки факултет Ст. Петербур и Институт за славистику Руске академије наука.

• Учешће за наших пет студената је бесплатно. Међутим, руски организатори не плаћају путне трошкове учесницима, па је у том дијелу Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, као и много пута досад, изашла у сусрет студентима србистике из Никшића и преузела ту врсту одговорности, нарочито јер је ријеч о веома важном пројекту. Први дио програма школе подразумијева предавања и радионице водећих руских србиста о улози србистике у модерној хуманитарној науци, историји и дијалектологији српског језика, националним специфичностима српске књижевности, српско-руским језичким, културним и историјским односима, фолклору, етнографији и историји српског народа, а други дио подразумијева учешће студената у научној конференцији. Захваљујући тако осмишљеном програму и прије свега професорици Екатарини Ивановној Јакушкиној са Ломоносова, која је и упутила позивно писмо на никшићку катедру, наши студенти ће моћи да представе стање српског језика и књижевност у Црној Гори некад и сад. Указаће на неке процесе и појаве који су се дешавали и дешавају се и даље са циљем да се „избрише“ српски језик из употребе, као и поједини српски писци из образовног система Црне Горе. Тако ће студенткиње друге године Јелена Шаковић и Ана Јаредић излагати на тему „Пут ћирилице на просторима српске писмености некад и сад са посебним освртом на тренутно стање у Црној Гори − обавијестила је мр Јелена Газдић.

Балша Вукчевић и Љубица Симоновић, са четврте године, у реферату „Његошево дјело и лик у огледалу промјена у културном животу на простору Црне Горе“ посветиће пажњу третману који највећи српски пјесник има у овдашњој просвјети, као и ревизији његовог културног и књижевноисторијског положаја у традицији, чији је крајњи циљ формирање повољног језгра за нови колективни идентитет народа у Црној Гори, независног од српске баштине. Апсолвент Шејла Хабибовић у коауторству са постдипломцем Маријаном Обрадовић (која из оправданих разлога није могла путовати за Москву) ће у свом раду „Kонтинуитет српског језика и српски језик данас у Црној Гори“ обухватити историјски и савремени аспект, тј. трајање српског језика кроз вјекове на територији Црне Горе и стање у којем се он (српски језик) налази данас.

Студенти су пред сам полазак за разговарали са нама и навели шта очекују од учешћа у овом пројекту.

• Прије свега, очекујем лијепо дружење и једно искуство из ког ћемо много научити. Kако у овом професионалном смислу, дакле о питањима која се тичу онога што студирамо, тако и у другом смислу – упознавања руске културе, људи, али и колега из региона и шире. За ову прилику сам веома захвална Матици српској и свима који су нам омогућили да одемо на скуп. А и, то је Москва! Русија! Велика је ствар што идемо да видимо тај град а да нам је све обезбијеђено – истакла је Љубица Симоновић.

Њихова другарица Шејла Хабибовић је такође истакла да очекује да ће школа србистике бити непоновљиво и лијепо искуство праћено новим сазнањима и познанствима.

• Радује ме што ћемо имати прилику да слушамо бројна предавања о језику, писму, култури и књижевности, јер верујем да ћемо на тај начин доћи до многих интересантних и значајних информација. Такође, и сами ћемо излагати реферате које смо припремили за овај скуп, и осим што ће то бити први наступ те врсте за неке од нас, биће то у неку руку и покушај да се – макар једним малим дијелом – одужимо за ову јединствену шансу коју су нам пружили организатори школе и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори. Поред тога, несумњиво ћемо упознати многе људе који долазе из различитих крајева, а које повезује љубав према језику и књижевности. То обећава добро дружење. Вјерујем и да ће нам историја и култура руског народа бити знатно ближа након ове школе, а потрудићемо се и да поправимо знање из руског језика. На крају нам преостаје да обиђемо знаменитости Москве и да уживамо у сваком тренутку проведеном у земљи највећих писаца. Дакле, да закључим, од овог путовања очекујем да буде и предивна авантура с једне стране и богаћење знања и искуства с друге, тј. да буде и лијепо и корисно – поручила је Шејла Хабибовић пред кретање са тиватског аеродрома.

По доласку у Москву студенти су нашој редакцији послали и фотографију са аеродрома и обећали да ће нам пренијети своја искуства из Русије.

Наша традиција и вјечита борба за њено очување

Њена колегиница Јелена Шаковић је такође говорила са великим усхићењем о Русији.

• Сама ријеч Русија долази уз велики културни одјек. Надам се да ћемо и ми показати колики је културни допринос свијету србистика, наша традиција и вјечита борба за њено очување. Очекујем дијалог, размјену знања и искустава, али и лијепо дружење захваљујући коме ћемо стећи не само међународна познанства, већ и пријатељства заснована на истом интересовању. Велика је част бити гост прве руско-српске школе овог типа и надам се да ће ово окупљање постати традиционална пракса за све будуће генерације Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности у Никшићу – казала је Јелена.