У Никшићу, у Друштву црногорско-руског пријатељства Св. Георгије, а у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у понедјељак 17. фебруара 2020. године, одржано је вече публицисте Биљане Живковић. Вече је у цјелости посвћено недавно преминулом професору Светозару Ћираковићу, и то на захтјев саме ауторке која је првобитно намјеравала да представи своја дјела „Срби у Албанији”, „Приморско православље” и „Отац Доротеј”.

Почивши професор Ћираковић јесте и сам један од свједока и активних судионика борбе за српку културу у Албанији, о чему Живковићка пише у својим књигама.

• Отварање школе српског језика у Скадру и долазак професора Ћираковића било је од епохалног значаја за српски народ у Албанији, у Скадру. Видјела сам колико је нашем народу тамо тешко, да живе и функционишу као да је сјенка Енвера Хоџе ту негдје, немају ту слободу. Убијеђена сам да је школа српског језика у Скадру на челу са професором Ћираковићем нешто много веће и много јаче од саме школе, истакла је Живковић.

Српском језику и књижевности Ћираковић је учио дјецу од 7 до 14 година, његови ђаци били су и они до 20 година старости, али и Срби у Скадру који имају и преко 60 година. Живковић је казала да су сви, без разлике, са великом пажњом упијали оно што им је Ћираковић говорио, а говорио је са много љубави, живости, искрености па су га завољели и уважавали и Албанци у Скадру који су му указивали част позивајући га у своје домове, па је тако постао најомиљенији Србин у Албанији. „Волим сваког човјека под овом небеском капом ако у његовом срцу има љубави” − ријечи су професора Ћираковић забиљежене у књизи „Срби у Албанији” која је настајала последњих десетак година.

• Професор се стопио са својим народом који није дозволио да га нема. Срби су тамо васкрсли из пепела и мрака, а један човјек их је разумио, подржао и није устукнуо. Ћираковић је у Скадру одрадио још један задатак који се зове дипломатија, али је то радио кроз љубав. Kад таквог човјека упозна тамо неки Албанац који има предрасуде према Србима и кад види сву ту његову ширину и способност да српску културу, умјетност, традицију представи на најплеменитији и најљепши начин, прихватили су га, позивали га у своју кућу. Он је урадио оно што ради предсједник једне земље, оно што раде амбасадори. Оставио златан српски печат, можда и најзлатнији за ова два стољећа у Албанији. Отишао је код Господа, али његова мисија је и данас пуна љубав, помиритељска − казала је Живковић.

Поред бројне публике, овој вечери присуствовала је и породица професора Ћираковића као и његове колеге, такође професори који су бранећи име језика у Црној Гори остали без посла.

Модератор вечери Марија Јелић прочитала је пјесму Бориса Јовановића коју је посветио свом преминулом колеги, а стиховима му се одужио и професор Радинко Kрулановић.