У издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори објављена су „Тумачења књижевних текстова I“ и „Тумачења књижевних тектова II“.

У два тома, како истиче Горан Радоњић, „скупљени су изабрани радови професора Милоша Вукићевића, настајали од 1969. године до данас. На први поглед, наслов (скромно) сугерише да је у питању доминантно оријентација ка интерпретативном аспекту бављења књижевношћу. Заправо, сваки елемент тог наслова је истакнут, и ваља га схватити као упућивање на елементе који карактеришу Вукићевић приступ.

Наслањајући се на формалистичко-структуралистичко виђење, а онда и на постструктуралистичко, Вукићевић посматра књижевност као текст. То значи, прије свега, да се увијек наглашава да је текст сачињен (конструисан) од језика, и да је то једна динамична творевина. Са друге стране, то је језик у једној специфичној, књижевној употреби, у смислу да он, иако може имати и друге функције, има примарно естетску (поетску) функцију.
(…)
Широк је распон тема којима се Вукићевић бави, од народних пјесама, ʼХасанагиницеʼ и ʼБановић Страхињеʼ, па преко Шекспира, Сервантеса, Мажуранића, Достојевског, Диса, Кафке, Андрића, Лалића, коме је посвећена и Вукићевићева докторска теза, па до Бећковића и постмодерне прозе. Привилеговани писац је (наравно) Његош, и радови о њему могли су, при једној другачијој концепцији у груписању текстова, бити издвојени у посебну књигу, чиме би се нагласило колико је Вукићевићев допринос за разумијевање неких од кључних аспеката Његошевог дјела. Посебно су значајни текстови о књижевном лику или о мислима/идејама у књижевном дјелу, и они би могли бити поглавља једног уџбеника теорије књижевности.
(…)
Радови професора Милоша Вукићевића корисни су посебно студентима и истраживачима различитих појава у књижевности. Налазимо у њима и много подстицаја и тема за даљње проучавање, као и охрабрења да истрајемо у свом избору позива, и у вјеровању у идеју о сили љепоте.“

МИЛОШ ВУКИЋЕВИЋ (1933) је редовни професор универзитета; држао је наставу теорије књижевности на Филозофском факултету у Никшићу; упоредо с тим, из истог предмета изводио је наставу једну годину – деведесетих – у Источном Сарајеву; двије године (1969−1971) био је лектор за српскохрватски језик на Филозофском факултету у Бордоу; био је организатор и учесник бројних научних скупова и округлих столова, држао низ јавних предавања; под његовим менторством одбрањена је прва докторска дисертација на Одсјеку за српскохрватски језик и књижевност на Филозофском факултету у Никшићу.