У издању Матице српске — Друштва чланова у Црној Гори ускоро из штампе излази књига „Штап митрополита Амфилохија“, аутора Драгана Лакићевића.

„ʼШтап митрополита Амфилохијаʼ, песника-искреника Драгана Лакићевића, није само књига, већ откопано давно закопано братско огледало у Морачи и Ровцима. Откопао га је и изнео на сунце Драг и Лак, Митрополитов сабрат и сатрепетник, који се с њим сараспео и тако подигао споменик братској љубави.

Многе књиге су написала ова два Морачанина, а ову је написао Манастир који их је родио, школовао и крстио, а књизи дао висину која постиђује ситне душе и доказује да је преживела људска Црна Гора. Тали и Маганик су овенчани, а Морачани и Ровчани добили своју настолну књигу.

ʼШтап Митрополита Амфилохијаʼ је онај један једини штап који је отворио све српске изворе.

Ристо, имењак Христов, црногорски митрополит Амфилохије, у наше је дане као некад Мојсије, ʼидући по води као по суву, извео свој народ из Египта и злаʼ“ (Матија Бећковић)

„Књига представља својеврсни животопис блаженопочившег митрополита Амфилохија (Радовића); доводи нас у једну духовну непосредност; појашњава како се један морачки дјечак успињао на духовно стабло, еда би дохватио небо, а, потом, својим пастирским штапом учврстио звијезде изнад Црне Горе и читавог православног свијета…“ (Милорад Дурутовић)

***

Још као студент, учланио се Ристо Радовић у Српску књижевну задругу. Волео је онај иницијал СКЗ који је нацртао Чика Јова Змај 1892, кад је Задруга основана. Волео је и оне плаво-сиве књиге – у њима старе српске биографије, Вук, Његош, Исидора, Драгољуб Филиповић…

Било је то половином прошлог века.

Кад би га ко питао: Јеси ли члан?, одговорио би: Јесам… Имаш ли књижицу? Имам.

Они су мислили на црвену, а била је то та плава књижица.

Кад се вратио из света и постао владика, дошао у Задругу да продужи чланство. Председнк Ракитић издаје му нову чланску књижицу. Попуњава Матија Бећковић. Пише: Члан, Митрополит Амфилохије.

Датум учлањења – владика се не сећа.

Матија пише: 1892, година кад је Задруга основана.

– Овако ћемо најмање погрешити – вели песник. (Д. Лакићевић, Чланска књижица)