У организацији Матице српске − Друштва чланова у Црној Гори, поводом 21. фебруара Међународног дана матерњег језика, у просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства Св. Георгије, у Никшићу, промовисана књига Црна Гора кроз историјска документа, аутора Јована Маркуша.

Јован Маркуш у двојезичној монографији Црна Гора кроз историјска документа у четири поглавља: Народ, Језик, Црква и Држава презентовао је богату, историјску грађу о вишевјековном, националном, културном и духовном идентитету Црне Горе.

На самом почетку промоције више него бројну публику поздравио је градоначелник Никшића г. Марко Ковачевић:

Српски језик је најдуговјечнији свједок трајања Црне Горе. Он је свједок трајања њене славе али и пропадања. Знамо да је Црна Гора своја онолико колко свој матерњи − српски језик назива његовим правим именом. Када српски језик буде имао своје мјесто и када његово име буде имало мјесто која му припада, знаћемо да ће Црна Гора и имати себе.

У фокусу поглавља Црква је историја и  континуитет Цркве. Такође истиче се снажно уграђен култ Светога Саве у  друштвеном животу и у самом бићу Црне Горе.

„Ова књига кроз разне изворе, документа, чињенице, копије и илустрације је потврда вишевјековног непрекидног континуитета богослужбеног живота Православне цркве у Црној Гори, са свим различитим и светотајинско-литургијским и историјско-социјалним изазовима пред којима се она налазила у свом вишевјековном постојању. Књига је свједочанство да су православље и Црква у Црној Гори присутни од 4. вијека када се датирају почетци хришћанства на подручју Црне Горе, преко древних епископија, Дијоклијске, Рисанске, Скадарске, Расцијске, преко Светога Саве и Епископија Зетске, Хумске и Будимљанске, цара Душана када је и уздигнута у ранг Митрополије, а увијек у канонском припадању и јединству поменутих епархија, Архиепископији Жичкој, потом Архиепископији Пећкој и Пећкој патријаршији, тј. Српској православној цркви. И управо мноштво свједочанстава овог континуитета доноси нам Маркуш у својој књизи.

Књига је и најновија потврда кроз коју ћемо видјети, да када говоримо о Црној Гори и православљу и утицају Светог Саве да ниједна личност није више присутнија него што је дјело и мисао Светог Саве на читавом данашњем простору Црне Горе. Коријени његовог дјела су дубоки и генетски су усађени у душу нашег народа. У историјској науци је познато да је Стефан Немања, отац Светог Саве, рођен у Рибници, на ушћу ријеке Рибнице у ријеку Морачу, у данашњој Подгорици, гдје су и данас видљиви остаци зидина града“,нагласио је, уз остало, протојереј ставрофор Слободан Јокић.

Књига Јована Маркуша треба да буде важна  онима који болују од заборава. сматра Радинко Крулановић, професор философије и логике и  хронолошки се  осврнуо на поглавље Народ, акцентовао записе родоначелника лозе Петровића, владике Данила, Светог Петра Цетињског, свједочења Петра II Петровића Његоша и школски програм из периода краља Николе.

„Питао сам се управо доскора, одакле та потреба да се црногорство испољава као посебност? Устврдио бих, да та жеља, да смо посебнији од других довела је до овог националног цијепања српског бића. Из потреба да се та посебност стално наглашава прешло се у параноју да неко хоће да вам узме ту посебност. Инсистирање на посебности развија и идеологизовану свијест да си бољи и вреднији од других иако то ничим није утемељено. Нарочито се то види данас када, неки тамо-они, ничим препознати, доводе у питање оне који су били народне иконе као што је био случај са Његошем“, истакао је Крулановић.

Монографија  Црна Гора кроз историјска документа промовисана је  поводом обиљежавања Међународног дана матерњег језика – 21. фебруара, а у фокусу излагања  Јелене Газдић било је  поглавље Језик у којем је Маркуш прилаже доказе из разних историјских периода   и  чињенички указује  да је српски матерњи језик, старе и садашње Црне Горе.

„Суноврат креће 1916. године када је окупатор спровео посебне мјере у школству Црне Горе. Наређено је да се школама умјесто ћирилице, уведе латинично писмо, као и да се из наставних предмета избаце јуначке и патриотске пјесме и српска историја. Започето је настављено 1941. године. Фашистичке окупационе власти су тада преименовале српски језик у црногорски. У листу Зета од 12. маја 1941. првомовисан је италијанско-црногорски рјечник у којем, између осталог, пише: ʼСваки наш читалац ако редовно буде пратио овај рјечник моћи ће за врло кратко вријеме научити како се говори, чита и пише црногорски језикʼ. У листу Глас Црногорца од 11. јуна 1941. дата је наредба Окупационог високог комесара за Црну Гору за промјену наставних програма у којима ће се предавати ʼнова историја и књижевност црногорскаʼ. Да ли је пројекат окупатора довршен или се довршава, или пак, разобличава чекамо одговоре и дајемо времена званичној Црној Гори. Но, без обзира на те одговоре знам да постоје они који су радили и још увијек раде на разобличавању лажи, обмана и фалсификата, а један од њих је, свакако, Јован Маркуш, коме најискреније захваљујем што нас је даривао овом изузетном Монографијом“, истакла је др Јелена Газдић.

Маркуш је три деценије радио на прикупљању разнородне, доступне грађе о језику, народности и Цркви на простору Црне Горе. Овај зборник указује на традиционални црногорски идентитет, који је одувијек био и српски.

„Покојни Предраг Вукић и ја сакупили смо 70 одсто докумената, покупили смо из приватних архива, а добар дио из архива Митрополије. Постоји црквена књига у којој пише да је родоначелник династије Петровић Његош војводић српске земље. У Државном музеју Црне Горе, вјеровали или не, избрисана су два вијека Немањића. Исто тако у Историјском музеју видјећете све династије, осим династије Немањића, која је обрисана. Много тога је избрисано и фалсификовано. Према томе, ако смо људи, не смијемо дозволити да се врши фалсификовање и скрнављење наших предака. Немам амбиције да будем историчар али ова књига је важна и сигурно ће надживјети генерације које долазе“, казао је аутор.

Јован Маркуш објавио је велики број књига и публикација на тему Црна Гора и историја Срба у Црној Гори. Аутор је и изложбе докумената Црна Гора – народ, језик и црква кроз историјска документа.

Напомена: Штампање књиге Црна Гора кроз историјска документа подржано је од стране Министарства спољних послова Републике Србије Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.