У књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у петак 31. марта 2022. године, промовисана је књига Кроз синтаксу српскога језика проф. др Милоша Ковачевића. Књига је објављено у оквиру Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланаова у Црној Гори.

Поред аутора, о књизи су говорили проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драга Бојовић, проф. др Михаило Шћепановић, док је програм водила Бојана Пејовић.

Обраћајући се подгоричкој публици, у свом поздравном слову проф. др Стојановић је истакла задовољство што Друштво има прилику да угости велике научнике, какви су проф. Ковачевиће и проф. Шћепановић.

Увијек су се у тешким и најтежим временима по српски језик у Црној Гори, а и шире и даље докле год су допирали и допиру простори српског језика одазивали стојећи на страни истине, науке и струке дјелом, пером, срцем и животом. Радосни смо и почаствовани што нам је Милош Ковачевић, један од највећих слависта и србиста повјрио објављивње ове веома значјане књиге. Све што изађе из пера Милоша Ковачевића то је прецизно, јасно, увијек научна новина и допринос, уз то репрезентативно истраживање које доноси другачије, необориве постојане научне резултате. Његовим постигнућима србистика увијек прави корак напријед“ – закључује проф. Јелица Стојановић.

„Штиво плијени раскошном и брилијантном логиком у језику и око њега, без причињавања и замагљивања“, истакла је поводом Ковачевићеве књиге проф. др Драга Бојовић, додајући да Ковачевићеви радови увијек издвајају по „својим темама, закључима који помјерају границе онога што је утврђено, а што се преноси кроз уџбеничку и монографску литературу. Научни критеријум је његова мјера рада, а успоставити научне критеријуме за фемонене који су недовољно ријешени и неријешени у науци само могу одабрани. Зато ова књига и Матици српској – Друштв чланова у Црној Гори, као издавачу, обезбјеђује престижно мјесто сходно њеној мисији. Ова књига се бави формама и значењима синтаксичких конструкција, синтагмама, синтаксемама и реченицама српскога језика и чини је шеснаест радова, написаних за три године, од 2017. до 2020.“ – појаснила је проф. Бојовић, сматрајући да би ова књига морала послужити као обавезна приручник свим наставницима и предавачима српског језика.

„Тешко је свакоме од нас достојанствено и адекватно говорити о професору Милошу Ковачевићу, који је један од највећих, али нека ми буде дозвољно да кажем и највећи живи српски лингвиста“ – овим ријечима отпочео је своје обраћње проф. др Михаило Шћепановић. „Научно поштење и вјерност проф. Милоша Ковачевића према истраживачком раду темељи се по мом дубоком убјеђењу, а нешто сам читао из знатижеље, доста тога из потребе, а нешто и по службеној дужности – тешко је наћи у свјетској лигвистици научника који је показао шта је наука, а шта није наука, шта је приступ науци, а шта је обилажења или околишења око науке. На основу сопствених радова, у неким средњим годинама свог научноистраживачког рада проф. Кобаћевић урадио је књигу Сушаствено и мимогредно у лингвисти, а то значи да је узео сопствене радове и онда је казао, ово је онако успутно, а ово је срце лингвистике. Можда моја информативност није довољна да пресудим, али ја такав приступ и такав однос према науци, према научној чињеници, према методологији науке и према научним закључцима – ја ни у свјетској лингвистици нијесам сусрео“, закључио је проф. Шћепановић.

На крају промоције обратио се и проф. Милош Ковачевић, који је одмах нагласио да од свих 36 његових књига Кроз синтаксу српскога језика доноси, вјероватно, највише научних резултата. „Ова књига је на неки начин, хајед да кажемо, сукоб властитих истраживања готово од оних докторских које сам имао када сам радио 80-их година, па до сада. Зашто? Зато што ја искрено мислим да су у праву странци када с њима разговарам потпуно у праву. Ми смо нека врста надобудног народа и надобудних истраживача. Нема у Русији, нема у Чешкој, нема у Пољској, нема у Њемачкој, ниједног истраживача који прави, запораво, који направи резултате било које научне дисциплине и одмах те резултате претвори у опште научне резултате, стављајући их у граматику. То је готово апсурд (…). Научни резултати морају да сазрену да би постали граматички резултати. Јер мора прво да се докаже да је научност, јер ми немамо никада апсолутни корпус да бисмо могли тврдити да оно што представљамо као резултате, заправо, јесте апсолутни допринос једној науци. Током ових, готово, 40 година радног стажа имао сам срећу да сам водио можда највише докторанда можда у историји овога језика који се звао и српско-хрватски. Код мене је докторирало преко 40 докторанада. Преко 40 људи од Љубљане до Скопља. Нема готово ниједног универзитета гдје ја немам једног докторанда, односно, неког који данас не ради или на институту или на факултету, било то у Љубљани, било то у Скопљу, у Загребу, Сарајеву, било то у Београду, било то у Нишу… Ја мислим с те стране да то можда и није добро, јер се намеће један тип мишљења на читавом простору. Понекад је добро кад се тише општенаучних и општенационалних интереса“.

Аудио запис промоције у цјелости можете послуштати на линку:

https://svetigora.com/odrzana-promocija-knjige-kroz-sintaksu-srpskoga-jezika/