У јуну мјесецу прије дванаест година основана је у Подгорици Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори. Овом приликом присјећамо се јединствене бесједе коју је на Конститутивној сједници изговорио тадашњи предсједник Матице српске академик Чедомир Попов.

Ваше Високопреосвештенство, и сви други високи гости из нашег друштвеног, политичког и културног живота, али, пре свега, драги и поштовани чланови и пријатељи, не само чланови, него и пријатељи Матице српске у Црној Гори,

У име овог најстаријег, како се онда говорило, свесрпског заведенија, заведенија књижевности, језика, историје и националне културе у целини, допала ми је част, задатак и задовољство да вас од свег срца поздравим и да пожелим успешан рад овом скупу и свим другим скуповима и акцијама Друштва чланова и пријатеља Матице српске.

Оснивање вашег Друштва, исто као и оснивање сличних друштава у Бањалуци, у Зрењанину, у Кикинди, у Нишу, Ивањици, представља нови корак од седам миља у испуњавању мисије коју су пре готово 185 година, то ће бити 16. фебруара наредне године, њени оснивачи оставили у аманет будућим нараштајима и Матице српске и српског народа у целини. Та мисија била је изграђивање, ширење и одбрана културног и духовног јединства српског народа ма на којим се меридијанима он налазио, ма у чијим границама и државно-правним оквирима живео и ма у којим друштвеним и политичким системима и режимима морао да се прилагођава. Ову нимало лаку, понекад претешку мисију Матица српска врши близу два века. Сталну подршку у њеном испуњавању имала је само у Српској православној цркви, а у другој половини 20. и на прагу 21. века, додуше често и преко воље и уз шкргут зуба и од држава Срба јужних Словена у којима се стицајем историјских околности налазила. Седам држава је преживела Матица српска. Најзначајнија подршка и помоћ Матици српској била је, међутим, она која је долазила са стране и из редова српских родољуба, свесних незамењиве улоге традиције, језика, књижевности, науке и других културних тековина свог народа. Историјско искуство и политичка мудрост најистакнутијих носилаца и твораца врхунских вредности српског духа и националне идеје учили су их да је култура најчвршћа спона и најтрајнија одбрана народног идентитета и целовитости. Друштвени системи, економске интеграције, државне границе и суверенитети, политичка устројства и владавине крхкији су, ломљивији и пролазнији од културног и духовног јединства сваког народа, а не само српског. То искуство одржало је јединство свих историјских народа, а пре свега оних малих на вечито трусним геополитичким просторима на каквим и српски народ. Наше миленијумске драматичне и трагичне историјске успомене учврстиле су нас у уверењу да је наша властита изворна и аутентична култура најпоузданија гаранција не само националног напретка, већ и самог опстанка. Све ово не значи никакво затварање у своје, па и непревазиђене вредности прошлих времена. Не значи ни стављање препрека пред достигнућа савремене, ни будуће светске цивилизације која се наумитно ствара и шири. Прихватање тих дотигнућа је, такође, conditio sine qua non за егзистенцију народа у савременом свету. Али, то значи прожимање и уклапање наших сопствених вредности и стваралачких потенцијала у те нове цивилизацијске токове и тенденције.

Националне културе су неуништиве, осим ако народ који их је изградио не буде сам радио да их минимизује и разори, јер треба бити свестан да само уједињени свет националних култура и њихових посебности може створити демократски повезани универзум равноправних људи и равноправних народа. Другачија универзализација људи и идентитета, натераних у једнообразно моделирану целину био би свет масовног ропства и људског отуђења.

Матица српска залаже своје креативне могућности, управо, за такве циљеве, свет повезаних за комуникацију отворених националних култура. За такав однос са културама других народа неопходно је, разуме се, наше сопствено културно јединство. Оно се постиже и индивидуалним стваралаштвом, али и институционалним повезивањем креативних снага нашег народа. Окупљањем стваралаца из разних области културе Матица израста у својеврсни центар за интелектуалну синтезу свих Срба и неСрба који богате знања о нама и за нас. За тако амбициозан задатак, који у себи носи најплеменитије, непревазиђене поруке и поуке модерне европске културе, које су нам оставили Доситеј и Вук, Његош и Андрић, Саво Мркаљ и Александар Белић, Тесла и Пупин, Милутин Миланковић, Јован Цвијић, Марко Миљанов и Милош Црњански, Матица српска окупља, у својим редовима и око себе, све оне даровите и родољубиве уметнике и научнике, културне прегаоце из свих средина српског народа. Зато је посебно обрадована кад се ти њени чланови и пријатељи институционално организују ради лакше, брже и креативније везе и сарадње са Матицом као својим јединственим центром у којем ће увек наћи сву могућу подршку и помоћ.

С том поруком, још једном, вас најсрдачније поздрављам.