У петак 23. септембра у крипти подгоричког саборног храма Христовог Васкрсења представљена је књига „Морачки јасновидац – разговори угодни са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем Радовићем”, аутора Перице Ђаковића.

Ради се о зборнику интервјуа рађених у оквиру емисије „У жижи“ објављеном поводом 40 година Ђаковићевог рада у новинарству, започетог у Радију Херцег Нови, а у припреми је и друга књига – „Божићни интервјуи“.

Перица Ђаковић је доајен нашег радијског новинарства – новинар, дописник, водитељ, уредник у писаним медијима, главни и одговорни уредник, аутор и продуцент емисија на радију и телевизији“, написао је Ранко Т. Жутковић, приређивач овог издања.

Управо то што се ове године навршава 40 година Ђаковићевог рада у новинарству Боке и Црне Горе и јесте био и један од главних повода за објављивање зборника интервјуа са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем (Радовићем).

• Човјеку је дато Божје захватање и на њему је да одабере пут којим ће ходити. Не могу сви, истина, бити на путу ка Господу, али довољно је ако вјерујемо да смо се запутили том царству. Истина, дође доба када се Онај рођењем представи какав ће бити за живота и након њега. Тако би и са духовним чедом Светог аве Јустина Поповића, митрополитом Амфилохијем, оним дјечаком – Ристом Радовићем из Мораче, који повратком у Црну Гору 1990. године изнова спозна горчину оних завичајних јабука петровача. С тим и таквим богоугодником разговарао је годинама мој колега и пријатељ, Перица Ђаковић, који је биљежећи казивања митрополита Амфилохија, неизбрисиво забиљежио самога себе“, написао је наш истакнути новинар и књижевник, Новица Ђурић.

Перица Ђаковић се доселио са родитељима у Херцег Нови 1970. године. У Информативном центру „Радио Херцег Нови“ запошљава се 1982. године. Током 40 година дуге каријере, од Радио Новог до Новог ТВ-а, сарађивао је са еминентним медијским кућама из региона и иностранства и добитник је бројних новинарских признања. Аутор је познатих ТВ емисија: „У жижи“, „Писма из Херцег Новог“ и „Магазин 242“ и једне од најцитиранијих радио емисија „Живот је море“.

О књизи су уз аутора, говорили: књижевник Будимир Дубак, проф. др Јелица Стојановић, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и књижевник Новица Ђурић. Књигу је објавила Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.

Одломке из књиге читао је новинар и публициста Миљан Живковић, а овом приликом преносимо интегрално ријечи које је прочитао а које су евоцирале сјећања на живу, благу, дубоку ријеч блаженопочившег Митрополита Амфилохија:

,,Немој Цркву да ми дираш! И немој да ми дираш њена вјековна права, поготово што је то Црква која је саздала Црну Гору! Немој њу да ми дираш!

Ја могу да кажем ријеч јаку и оштру, али не грубу и ону која понижава лично достојанство било којег човјека и за било које његово дјело. И за ту ријеч одлучујем се тешка срца. Али, моја одговорност према мом Богу и према мојој Цркви и према сваком живом бићу несагледива је, и велика је колико и моја истинска љубав према Богу и човјеку и Цркви. И кад видим и осјећам и када, што је најгоре, очевидно знам да се догађа нешто мимо Божије воље, мимо људског достојанства и мимо свега онога што човјека чини човјеком, ја морам да упозорим.

Како? Е понекад и тако, па се и мени то тако свиђа. И када би поједини хтјели да ме критикују, грде, а и не ради им се то директно, у брк, онда ме онако, ко да неће, упитају: што ти нијеси као патријарх Павле? Е па, ја бих хтио да будем, али један је патријарх Павле. И једна је она његова велика и дивна истина:

„Ријечи да нам буду благе, а аргументи да нам буду јаки“.

Е па ја бих радо да будем то, али треба имати у виду да је патријарх Павле Славонац, а ја Црногорац из Мораче, потомак војвода и кнежева… Е па знадите, излети ми понекад понека прејака ријеч за коју се послије….

Убија ме сопствена прејака ријеч, понекад. А има и она кинеска, добра: „Ријеч, док је не изговорим дотле сам њен господар“. Тако и са мном бива. И жао ми је што тако бива. Али… Шта да кажем? Човјек сам, овдје сам, овог духа сам, овдашњег, како да кажемо, па понекад…Повриједи ме неправда, безакоње, неморал, стихија, хаос који се изазива у човјеку и око њега. Повриједи ме када видим колико мржње и страха пројектују у људском бићу и свему у друштву. Повриједи ме лаж и обмана и превара и лупештина и крађа, крађа не само материјална, него и човјекова достојанства и поноса. Убија ме убијање човјека у човјеку”.

Одломак из тек објављене књиге „Морачки јасновидац. Разговори угодни са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем (Радовићем)”, Перица Ђаковић, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, 2022.

Иако је у Херцег Нови први пут дошао 1970, а вратио се 1978. године, Перица Ђаковић за себе каже да је из Новога и Боке.

Новљанин се не постаје рођењем, Новљанин се постаје ако овај град волите, осјећате својим и везани сте за њега, казао је Ђаковић, подсјетивши на свој серијал „Писма из Херцег Новог“ који је трајао десет година и који је гледан у региону и широм свјета.

На представљању књиге ,,Морачки јасновидац” наступила је етно појац Бранка Зечевић. Након Подгорице, књига „Морачки јасновидац“ ће бити представљена и у другим градовима Црне Горе и региона.

Извор: Митрополија/Борис Мусић