У Изложбеном салону Лубарда, у Српској кући, у Подгорици, 27. 3. 2023. године, свечано је отворена изложба слика Петра Лубарде у организацији Матице српске ─ Друштва чланова у Црној Гори. На свечаном отварању изложбе која носи назив: Циклус слика „Крагујевац 1941ʺ посјетиоци су имали прилику да погледају и доживе сликарска дјела Петра Лубарде.
На отварању су говорили: Јелисавета Чолановић, отправник послова у Амбасади Републике Србије, Мирко Тољић, професор Академије ликовних умјетности (Требиње), Ђуро Лубарда, професор и један од оснивача Фондације „Петар Лубардаʺ. Модератор вечери била је Бојана Пејовић.
Ова изложбена поставка састоји се од 27 репродукција умјетниковог легата Спомен-парку „Крагујевачки октобарʺ и представља неку врсту скице и припреме за велико платно Доста крви, доста убијања. Истовремено свако дјело може се посматрати као заокружена цјелина која носи снажну поруку.
Током рада поједине мотиве велики аутор је нарочито истакао. Есенцију једног од најупечатљивијих, лик војника са шљемом, представља платно Портрет непријатеља из 1941. године
„Захвални смо пријатељима из Спомен-парка „Крагујевачки октобар“, јер смо у сарадњи са њима организовали изложбу. Подсјећања ради, ова организација основана је 1953. године на простору гдје је 21. октобра 1941. године стријељано више хиљада грађана Крагујевца – у највећем броју Срба, Јевреја, Рома, али и Словенаца и припадника других националности. Такође, Спомен-парк чува успомену на 415 људи из околних села, убијених 19. октобра и њих 123, страдалих 20. октобра. Лубарда је циклус Крагујевац 1941. поклонио Спомен-парку 1969. године. Од 1976. године, када је Музеј отворен, постао је дио његове сталне поставкеʺ, истакла је Пејовић у уводном излагању.
На платнима из 1966. године Стрељани I и II Лубарда страдалнике слика готово опорим натурализмом, да би на наредним дјелима постепено вршио редукцију и облика и колорита, поступном редукцијом, окончаном сликом Трансформација. На овом платну људски обриси су нестали у бескрају и свели су се на прозирну бијелу линију
У име Амбасаде Републике Србије, отправник послова, Јелисавета Чолановић захвалила се Матици српској ─ Друштву чланова у Црној Гори као организатору овог догађаја истичући: „Задовољство ми је што се ова значајна изложба нашла у Српској кући, где је природно окупити се и дивити се горостасу уметности као што је Петар Лубарда. Посебну захвалност упућујем Матици српској ─ Друштву чланова у Црној Гори која се потрудила да и публика у Подгорици има прилику да види Циклус слика Крагујевац 1941. након успешног представљања ове изложбе у Херцег Новомʺ
„Изложба говори много више од речи којима се описује, зато је изузетно важно да је сагледамо и умом и душом и отворимо се и за апстрактан и за епски доживљај који нам пружа. Уметник је оставио да дела говоре сама за себе, како појединачно тако и у целини, док она сведоче о његовој личности зато што је у сам чин стварања уносио цело своје биће величанствену великодушност предану будућности”, закључује Чолановић.
Циклус Крагујевац 1941. састоји се од 27 слика, насталих између 1966. и 1968. године. Платна се разликују по формату, од малог, димензија 26 x 43 cm до монументалног 140 x 230 cm, а осликана су и различитим везивима, попут алкидних и винилских смола и њиховим комбинацијама
Умјетник је дуго времена трагао за оригиналним формама и ликовним средствима, како би димензије крагујевачке трагедије што сугестивније приказао. Била је то бојазан да нас не зароби оно већ створено. Духовна водиља за овај циклус аутору је била родна Црна Гора, сурова љепота кршевитих пејзажа и епско насљеђе, док је идејна срж циклуса стих из Његошевог „Горског вијенца”: На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко покољење.
Професор Академије ликовних умјетности (Требиње) Мирко Тољић, говорећи о Лубардином стваралаштву истакао је да је Петар Лубарда остао везан за овај простор, одакле потиче и да се у његовом стваралаштву, које извире одавде, види ко је Петар Лубарда, одакле потиче и којем народу припада.
„Петар Лубарда је, као што сви знамо, вишеструко награђиван, али најзначајнија награда, она која га је и отиснула у интернационалне токове, јесте управо награда на Бијеналу у Сао Паоулу. Мотиви на његовим дјелима јасно одређују његову националну припадност. Она из њих исијава. Могло би се рећи да је он својом умјетничком интуицијом предосјетио какво ће бити стање у данашњој Црној Гори”, додаје професор Тољић.
Професор Ђуро Лубарда у свом говору осврнуо се на рад Фондације „Петар Лубарда” и изразио захвалност Матици српској ─ Друштву чланова у Црној Гори: „У своје лично име, у име Фондације „Петар Лубарда” и њеног предсједника Ђине Лазар захваљујем се на позиву. Фондација је започела своју активност обиљежавањем стогодишњице рођења Петра Лубарде, након тога организоване су бројне изложбе. Важно је истаћи да су аутори из региона поклонили Фондацији бисте Петра Лубарде које су постављене у Љуботињу, на Цетињу и у Херцег Новом. Тиме смо, уз помоћ институција система, покушали, и надам се, успјели да оживимо његов лик и да омогућимо повратак Лубарде на оне просторе, у којима је он добијао значајне награде”
„Ово је један врло тежак цивилизацијски тренутак када је потребно рећи оно што је и сам Лубарда овом изложбом казао, Доста крви, доста убијања.“, поручио је на крају свог излагања професор Ђуро Лубарда.
Изложба ће бити отворена до 6. марта 2023. године.
Снимак са отварања изложбе можете пронаћи на нашем Јутјуб каналу.