У оквиру манифестације „Његошеви дани“, синоћ је у фоајеу дворане „Парк“ промовисана књига Црна Гора кроз историјска документа . Народ, језик, црква, држава аутора Јована Маркуша, коју је објавила Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.

Ова књига, одсносно зборник, настајала је три деценије, а због великог интересовања у припреми је и треће издање. О књизи су говорили проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драго Перовић, протојереј Мирко Вукотић, а путем видео поруке присутнима се обратио и аутор. Модератор вечери била је Жељка Чепић.

,,Монографија Црна Гора кроз историјска документа. Народ, језик, црква, држава обухвата вјеродостојне историјске документе који свједоче о најбитнијим историјским догађајима, процесима и феноменима нашег трајања од Мирослављевог јеванђеља до модерних времена и покушаја прекида тог континуитета. Грађу сачињава око седамдесет одсто докумената коју је аутор Јован Маркуш у сарадњи са покојним професором Пеђом Вукићем сакупио из приватних архива и Митрополије. У књизи су сабрана свједочанства о ономе што смо били, што јесмо и што ћемо бити у будућим временима” – истакла је Жељка Чепић.

Дјецо, вас је Србин родио, па стога се ви Срби и зовете. То ћете име ви до смрти носити, њим ћете се пред свијетом дичити и ако ко науми да вам мјесто њега друго какво име наметне, ви ћете онда прије умријети него то допустити. (Из Читанке за други разред основнијех школа из 1897. године аутора аутора Ђура Л. Поповића)

На почетку свога обраћања проф. др Јелица Стојановић изразила је велику захвалност у име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори аутору књиге Јовану Маркушу.

,,Данашња Црна Гора садржи различите српске просторе Брда, Боку, Црну Гору, Херцеговину, Стару Србију који су ушли у њен састав у различито вријеме у не тако далекој прошлости. Сви ови простори улазећи у састав државе Црне Горе уносили су своје посебности, али им је свима било заједничко српско име, језичко, народносно, ћириличко” – казала је проф. Стојановић додајући су народ, језик, црква и држава ,,цјелина и пунота” која заједно живи, прожима се, једно друго надопуњује и препорађа, а таква  концепција представља основу и услов за постојање Црне Горе.

,,Језик у Црној Гори од искона до дана данашњег јесте српски како својом суштином тако и својим српским именом које је израз и исходиште суштине, писан писмом које се звало српским именом – српском ћирилицом. То нам и показују документа ове књиге: Мирослављево јеванђење, посвећено хумском кнезу Мирославу, брату Стефана Немање;  Тестамент Ђурђа Црнојевића за који се приликом превода на латински каже да је писан на језику српском, Октоих из Штапмарије Црнојевића, као и бројна друга” – рекла је на промоцији проф. Стојановић.

,,Откако је Свети Сава 1219. године утемељио Зетску епископију на Михољској превлаци код Тивта, па ево до данашњег дана не престаје огромна жеља и сулуда потреба да се нашој Српској православној цркви на овим просторима, а и на многим другим зада коначни ударац како више не би постојала. Али како ни давалац последњег ударца глави Цркве, Господу нашем Исусу Христу, није коначно с њим завршио, тако ударачима кроз читаво ово вријеме није пошло за руком и никад неће да Цркве више не буде” назначио је у свом  обраћању протојереј Мирко Вукотић. Говорећи о бројним покушајима да се уруши Црква Божја, о повезаности нашег народа са својим црквом, о њеном значају и опстанку, да би на крају читаоцима препоручио Маркушеву публикацију сљедећим ријечима: ,,Ако прочитамо ово значајно дјело онда ће нам бити јасно зашто и на предстојећем попису треба да кажемо истину коју су нам ђедови говорили. Мој је имао име које и ја данас носим, био је православац, Србин, матерњи језик му је био српски и дјецу је крштавао у Српској православној цркви, код српског попа, што сам ево и ја данас”.

Проф. Драго Перовић Маркушеву књигу је назвао ,,вјечитом пописницом Боке, Брда и Старе Црне Горе.

,,Ја сам апсолутно убијеђен да је ово књига која се никад  у потпуности не може испромовисати и да ово што ми говоримо само је један скицирани приказ пуноће коју она нуди. Гдје се год књига отвори, нађе се читава једна сабрана историја која је апсолутно извјесна и свједочи вријеме у разним одсјецима наше прошлости. Овдје се јасно и апсолутно свједочи само једно да су народ, језик, црква у држави Црној Гори припадали српском народу и једино се тако  се називали. Слиједећи Његошев потпис, који је и сам Његош наслиједио, и имао је од кога да наслиједи, Цетињанин Јован Маркуш са овом монографијом историјских докумената жели да почисти талог у последњих седамдесет-осамдесет година у коме је на нашу жалост самозаборав постао пут, а сјећање које свједочи ова књига представља најузвишеније свједочанство вишевјековног постојања Црне Горе. Овом књигом Јован Маркуш је почаствовао, не само нас, Матицу српску – Друштво чланова у Црној Гори, као издаваче, већ сваког истинског и искреног познаваоца историје, али и свако мислеће биће и биће које може да у себи прихвати оно што му колективно памћење у себи доноси” казао је проф. Перовић.

На самом крају вечери емитована је видео порука аутора у којој се он захвалио присутнима  и захвалио се издавачу књиге, као и организатору вечери.