У сали Скупштине општине Жабљак 21. октобра 2023. године одржана је промоција књиге Јована Маркуша Црна Гора кроз историјска документа. Народ, језик, црква, држава. О књизи су говорили отац Мирчета Шљиванчанин, историчар Божидар Касалица и књижевник Јанко Јелић. Модератор вечери била је Бојана Пејовић.

У свом обраћању отац Мирчета Шљиванчанин истакао је труд Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори на издавању ове књиге ,,која нам доноси истину са извора, онакву каква је нађена, не дотјерана, него само кроз ову лијепу књигу обзнањена на један модеран начин са обиљем фотографија и преводом на енглески језик”.

,,Тај дух самопорицања ради стварања новог човјека и личне користи који је донедавно овдје владао покушавао је да из памћења избрише светосавље и косовски завјет, српску цркву и српски језик, као и припадност српском народу – све истине на којима је вјековима почивала Црна Гора и којима су се Црногорци поносили.”

,,У овој публикацији између осталог свједочи нам се континуитет црквеног јединства Митрополије црногорске са Пећком патријаршијом, то јест, да је од свог настанка Митрополија увијек припадала Српској православној цркви – Пећкој патријаршији. У временима када је силом гашена Пећка патријаршија, Митрополија на Цетињу је била она која је тај пламен српског јединства чувала као благо до поновног успостављања” казао је отац Мирчета Шљиванчанин и закључио да ,,ова књига нас охрабрује да у сваком времену и мејсту имамо залог да кажемо да смо дјеца Српске цркве, да припадамо народу српском и да је то нешто највредније, чиме смо уписани у велика достигнућа савременог, просвећеног и културног свијета.”

Књижевник Јанко Јелић на почетку свог излагања осврнуо са на мисао Ива Андрића да је задатак књижевног дјела да нас изненади са оним што нам је већ познато.

,,Иако Маркушева књига није белетристичког карактера, она нас управо по Андрићевом моделу изненађује оним што већ знамо, али иако познато, у протеклих неколико деценија потискивано, скривано и маргинализовано до те мјере да је за наше друштво била потребна отрежњујућа истина познатог која је покуљала из Маркушеве књиге.” истакао је Јелић.

Поднаслов ове књиге обухвата четири компоненте – народ, језик, државу и цркву – и тако свједочи да национални идентитет и културолошко наслеђе не сачињава било која од ових компонената појединачно и изоловано, већ само у својој заједничкој цјелини и међусобном прожимању.

Историчар Божидар Касалица књигу Јована Маркуша посматрао је из перспективе историографске дјелатности у Црној Гори у последњих неколико деценија, скренуо пажњу на њено значајно мјесто у том контексту, и као највећу вриједност истакао да за разлику од савремених историчара у Црној Гори који на теме из наше прошлости нуде сопствене, често и неутемељене, интерпретације, Маркуш нуди документа и факта и тако омогућава да она сама по себи свједоче о истини коју носе.

На крају вечери путем видео поруке обратио се и сам аутор.