У организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори на Видовдан је у Центру за културу Жабљак уприличена фото-документарна изложба „Гаврило Принцип и Млада Босна‟, аутора др Милоша Војиновића. О изложби и историјском значају Гаврила Принципа и младобосанаца говорили су проф. др Душан Крцуновић и предсједник Општине Жабљак Радош Жугић, а програм је водила мр Бојана Пејовић.

На почетку свога обраћања предсједник Жугић је поздравио окупљене и  изразио задовољство чињеницом да општина Жабљак има прилику да буде домаћин ове изложбе.

„Лик и дјело Гаврила Принципа никако не треба посматрати из данашње перспективе, са позиције наших визура и наших гледишта, јер тада се Гаврило Принцип смјешта у дневнополитичке оквире, а то никако није добар пут и није добар правац. Једини исправан пут јесте посматрати Гаврила Принципа из перспективе његовог доба и околности које су тада владале‟, казао је Жугић.

Истичући чињеницу да Гаврило Принцип није терориста, да се до краја свога живота кајао због убиства надвојвоткиње Софије и да је на суђењу исказивао кајање наводећи да је тај хитац био намијењен за Оскара Поћорека, тадашњег аустроугарског намјесника у Босни и Херцеговини, Жугић је, такође, присутне упознао и са анегдотом везаном за његово братство и Гаврила Принципа:

„Пишући братственичку књигу и родослов, наишао сам на један занимљив детаљ, наиме, уколико вас некада пут нанесе на град Тузлу и тамошњи Саборни храм, наићи ћете на спомен-плочу гдје је урезано шест имена мојих братственика Жугића. А како су се они нашли на том мјесту? Нашли су се тако што је један од њих на путу до Сарајева Гаврилу Принципу позајмио коња, и колико је далеко ишла аустроугарска истрага због акта који је начињен у Сарајеву, говори и чињеница да су они цијелу једну породицу, у овом случају породицу Жугић, објесили као опомену свима онима који су у том тренутку сарађивали са Гаврилом Принципом и који су му омогућили да учини оно дјело које је учинио у Сарајеву 1914. године. Ово сам поменуо, не да бих говорио о својој породици и свом поријеклу, већ да бих направио једну ширу слику колико смо сви ми негдје судбоносно повезани са круцијалним историјским догађајима који су се дешавали и који се дешавају данас на нашем немирном балканском тлу‟, истакао је Жугић.

Проф. др Душан Крцуновић рекао је да „Жабљаку припада привилегија обиљежавања 110. годишњице Сарајевског атентата изложбом која је посвећена Гаврилу Принципу и Младој Босни, коју је приредио бриљантни балканолог др Милош Војиновић‟ и да се „са ове прозрачне висине Старе Херцеговине и ове трезвеноумне временске дистанце боље се сагледавају, узајамно освјетљавају и разумијевају далекосежни догађаји из прошлости и вријеме у коме живимо‟.

„У коментару на пјесму Здравица, Милош Црњански – који је и сам био близак организацији Млада Босна – пише ‘да нас је Принцип повезао боље него што смо били повезани’. Та повезаност, с једне стране, значи да је починилац сарајевског атентата у нашим очима обилићевски свјесно и херојски принио себе на жртву у име идеала Видовданске етике, слободе, правде и јединства. С друге стране, сарајевски атентат је ондашње господаре људских судбина, колико и њихове савремене следбенике права јачег, повезао у покушајима жигосања српског народа наметнутом колективном и историјском кривицом на којима се и данас истрајава. Због тога је тешко избјећи паралеле између данашњег, ратном атмосфером засићеног амбијента све милитаризованије Европске уније и ондашњег амбијента у коме је настала Млада Босна. Не може се избјећи ни повлачење паралела између некадашње Њемачке и Аустроугарске и данашње Америке у тежњи за потпуном доминацијом и моћи‟, саопштио је професор Крцуновић.

Подсјећајући на амбијент аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, околности и усуде који су тада владали, а које је Иво Андрић назвао „нечовјечним‟, проф. др Душан Крцуновић се осврнуо и на развој покрета Млада Босна и њихову „тираномахијску побуну‟:

„Покрет Млада Босна, чије је име сковао Петар Кочић, окупљао је ђаке и студенте са снажним српским и југословенским националним осјећањем, идеалистичким настројењем и широким интересовањима за књижевност, науку, философију, умјетност и, наравно, политичка дешавања. Они су успјели да умакну од аустријског школског система, да би се школовали у другачијем, могло би се рећи хумболтовском хуманистичком образовном духу. Образовали су се на нашој епској традицији Косовског завјета, нашим
писцима и пјесницима, али су читали и философе, попут Томаша Масарика, руске класике, прије свега Достојевског, као и руске револуционарне и анархистичке мислиоце као што су Бакуњин, Кропоткин, Луначарски, Херцен… Слиједили су и идеале Ђузепеа Мацинија. Осим широког образовања и јуначке срчаности, младобосанце је одликовао и стваралачки импулс. Већина њих је рано почела да пише и објављује есеје, пјесме, књижевно-теоријске и политичке текстове. Као и остали припадници покрета Млада Босна, и Гаврило Принцип је био пјесничка душа која је налазила спој између књижевних вриједности и политичких амбиција. Живот у окрутном колонијалном систему Аустроугарске монархије и жеља за ослобођењем и уједињењем Јужних Словена покренула је код чланова Младе Босне тираномахијску побуну која је исходовала сарајевским атентатом. Оно што тог дана није успјело Мухамеду Мехмедбашићу из Црне Горе који је био први од седам младића међу атентаторима, а потом ни Недељку Чабриновићу, пошло је за руком Гаврилу Принципу. Чин политичког убиства аустоугарског престолонаследника Франца Фердинанда – који је баш на данашњи, видовдански дан прије 110 година одлучио да присуствује војним маневрима у Сарајеву и демонстрацији моћи окренуте против Србије – мора се разумјети у контексту историјских околности. Наш најзначајнији савремени историчар Милорад Екмечић о том чину ће рећи Гаврило Принцип није пуцао у човјека Франца Фердинанда, него у ‘тихи геноцид над Србима’ ‟.

„Смисао ове узбудљиве изложбе на тему која не губи на актуелности, значају и драматици, је да подсјети нa генерацију младобосанаца који су себе свјесно принијели на жртву идеалима – једнако универзалистичким колико и националним –, али и да пошаље принципијелну поруку о безумљу идеологије „бесконачног рата“ до истребљења сваке другости који је започео још 1914. године. Али, све док не схвате ријечи Хајнера Милера: ‘Ако више немате непријатеља, срешћете га у огледалу’, савремене господаре рата и људских судбина стално ће прогањати и плашити сјене слободоносних духова младобосанаца из пророчке пјесме Гаврила Принципа урезане у зид мучилишта из којег се његова душа отиснула у вјечност‟, закључио је проф. Крцуновић.

Изложба ће бити отворена за посјетиоце до 5. јула у просторијама Центра за културу Жабљак.