Радно вријеме: 10.00−17.00, радним данима

Булевар Станка Драгојевића бб

Подгорица, Црна Гора.

Представљање књиге „Божидар Вуковић – Између историје и имагинације“ Мирослава Лазића

У суботу, 28. децембра, у Никшићу је уприличено представљање књиге Божидар Вуковић – Између историје и имагинације др Мирослава Лазића. Поред аутора о књизи су говорили проф. др Виктор Савић, проф. др Јелица Стојановић, предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић и протојереј др Никола Маројевић. Програм је водио Лука Спасојевић.

Протојереј др Никола Маројевић своје излагање усмјерио је на тему вјерског идентитета Божидара Вуковића и начина на који је представљен у књизи Мирослава Лазића:

„Књига која је пред нама најбоље показује сву величину, значај и допринос Божидара Вуковића у његовању и чувању српске културе, традиције, умјетности и вјере.  Оно чему ћемо ми вечерас посветити нарочиту пажњу јесте питање вјерског идентитета Божидара Вуковића, имајући у виду начин на који је то препознао наш аутор Мирослав Лазић. Ова монографија потврђује да је вјерски идентитет Божидара Вуковића дубоко укоријењен у православној вјери, што је нарочито видно не само у његовој штампарској дјелатности, већ и у личним поступцима. Наиме, и поред тога што је био ожењен римокатолкињом, што је већи дио живота провео у Венецији, није подлегао западној култури и вриједностима које она нуди, него је тестаментарно изразио жељу да буде сахрањен по православним обичајима у родној Зети, тачније у манстиру Старчева Горица“.

Проф. др Виктор Савић навео је да „Божидар Вуковић Подгоричанин није заборављен у епоси старе српске писмености за све вријеме њенога трајања, а у науци је постао познат крајем XVIII, почетком XIX вијека“.

„У овој књизи ауторски поступак подразумијева сљедеће: откривање историјског лика Божидара Вуковића критичким читањем аутентичних извора уз уважавање два приступа – интегралног (што подразумијева повезивање документарних и наративних извора) и интертекстуланог (што представља откривање и тумачење позајмљених дјелова текста у другим текстовима), истовремено с хронолошким прегледом и деконструкцијом псеудоисторијских наратива (оно што аутор назива „имагинацијом“), нарочито у јубилејским публикацијама везаним за програмиране државне манифестације, с изградњом уравнотежене и објективне историјске конструкције (све ово би се могло у савременом рјечнику назвати ’великим ресетом’)“, истакао је проф. Савић.

Проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, исказала је задовољство што наша установа културе има прилику да упозна никшићку публику са Лазићевом књигом. У наставку излагања проф. Стојановић је акценат ставила на језички и народносни идентитет Божидара Вуковића:

„Независно од тога што се Венецији служио именом прилагођеним том простору, Божидар Вуковић је имао недвосмислено изражену и исказану, и у Венецији, свијест о припадности српском народу, представљајући као Србин, а тако су га доживљавали и странци, о чему постоје бројни извори. Приликом првог помена у Венецији 1516. године уписан је као Србин, а о томе свједоче и његови тестаменти. Божидар Вуковић оснивач је и власник најзначаније српске штампарије у 16. вијеку, како је рекао његов син Вићенцо ’најважнији и главни за српски језик’, а 1521. у поговору Молитвенику записује да је, видећи како други народи штампају своја ’писанија’ пожелио да штампа ’и наша српска, а такође и бугарска’ слова. И његов син Вићенцо, без обзира што је одрастао у страној средини, српски идентитет је неаслиједио од оца. Иако отац православац, а син католик, обојица су били Срби, јер је обиљежје њиховог идентитета била етничка припадност, наспрам вјерске“.

Предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић истакао је да Божидар Вуковић „није био само штампар – он је био визионар, трговац, патриота и духовни вођа, а његова штампарија, основана у Венецији 1519. године, постала је уточишће српске и православне писмености у вријеме када су српске земље страдале под османском влашћу“.  Говорећи о политичким тенденцијама Божидара Вуковића, предсједник Ковачевић као његова два главна циља види тежу за „обнови српску државност и српске земље од османске власти, као и да осигура подршку хришћанских монархија и црквених великодостојника за своје ослободилачке планове“.

На крају вечери обратио се и аутор др Мирослав Лазић. Он је навео да књига „посвећена животу и дјелу Божидара Вуковића, само дјелимично је проистекла из његове докторске дисертације одбрањене крајем 2021. године под насловом ’Издавачка делатност Божидара и Вићенца Вуковића у Венецији 1519-1561’“.  Он се захвалио Матици српској – Друштву чланова у Црној Гори, Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој на подршци и прилици да у Никшићу и, претходно у мају у Подгорици,  упозна и представи стручној и широј заинтересованој публици свој рад.