Недавно је у издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори изашла најновија књига академика Мира Вуксановића – Његошеви Црногорци: прилог Српском биографском речнику.

Предговор књизи под насловом „Случајна књига“ написао је аутор и преносимо га у цјелости:

„Можда наслов изнад овог увода није добро одабран и можда води на погрешан пут, али је истина да су биографије окупљене у овој књизи настале без изричите намере. То значи – случајно, мада у сваком случају није ништа случајно. Дуго је припреман азбучник за Српски биографски речник који издаје Матица српска и крајем прошлог века убрзане су припреме за објављивање тог лексикона под наведеним насловом. Требало је, разуме се, сакупити основне биографске податке о заслужним Србима где год су живели и деловали, од најстаријих времена до Другог светског рата, из свих области којима су се такви људи бавили. Уз именик су сакупљани извори и литература. Потом су сарадници писали биографије по утврђеним правилима и према задатом обиму.

Било је природно да у Српском биографском речнику буду и познате личности из Црне Горе чија се делатност временски граничи Другим светским ратом. И ту ништа није било спорно, нити може бити, све док
нису мерила из времена писања биографија примење на уназад, да оду што дубље, што даље и разорније. То значи да су политичке прилике из доба које није обухваћено Речником утицале на главу и руку људи којима је припадало да пишу биографије. Реч је о комунизму и његовим последицама, јер се друкчије не могу назва-
ти појаве у Србији и Црној Гори, односно бившој Југославији, на размеђи двадесетог и садашњег века. Наследнице комунизма су страначке и друге поделе које су посебно и оштро погодиле Србе као народ. Такве поделе су расле као коров и сада их је тешко искоренити због познате домаће склоности и обилате „помоћи са стране“.

Неопходно је да објасним зашто сам поменуо савремену политику кад је у овој књизи реч о ранијим временима. Па то сам морао учинити да бих наговестио разлог који је навео писца да обавља послове историчара. Морао сам, јер су се из опрезности или због страха измакли људи чији је посао да кроз ода-
бране ликове оживљавају прошлост. Било је због тога ризично да ће Срби с територије данашње Црне Горе
изостати из Српског биографског речника. Да би таква опасност макар и трун била мања, почео сам да пишем кратке животописе Његошевих Црногораца. Тај наслов сам и дао књизи да бих на главном месту издвојио главну чињеницу. Позвао сам за сведока песника Горског вијенца, владику и господара Црне Горе који је за себе и своје сународнике успоставио познату градацију. Писао је и говорио да он истовремено јесте и Црногорац и Србин и Словен. Такво становиште није одлика само деветнаестог века него је по својој
истинитости свевремена. Да, времена се мењају, рећи ће многи, и то је тачно ако се под тим подразумева да
време само по себи нема таквих брига и да само људи мењају времена и себе у њима. Јасније речено, може данас било ко да каже да није оно што су му по националној припадности били родитељи и даљи преци, може се одрицати вере и имена, али не може мењати оно што је било. У томе је, чини ми се, средишни про-
блем идентитета савремене Црне Горе и њој припада да то решава.

Најпре сам 1997. године саставио малу биографију познатог јунака Мирка Алексића. Он је из мог краја, о њему сам слушао у детињству, учио напамет стихове краља Николе на Алексићевом споменику код ма-
настира у Подмалинску, учио у школи спев о убиству Смаил-аге Ченгића и тако неприметно и узгредно скупљао прилоге за биографију човека који је сабљом одсекао Агину главу и однео је на поклон Његошу.
Тако, а мој син је истовремено урадио портрет Мирка Алексића и тај цртеж је објављен на неколико места.
Случајно је, дакле, сликар Данило Вуксановић постао човек који „зна“ лик Мирка Алексића чију сам биографију написао. Касније се удруживање руку које пишу и сликају редовно понављало, а овде и обелоданило. Када се пишу биографије Црногораца, тешкоће се јављају одмах, на самом почетку, у првом податку. У Црној Гори је био редован обичај да се датум рођења замењује изразима да је неко рођен око Божића, око Ђурђевдана и тако редом. За ранија времена матичне књиге су ретке или их уопште нема. И мој почетни датум није тачан, јер је девети мај постао четврти, не знам зашто, али знам да сам рођен о Ђурђеву дану. А што се иде дубље, у раније векове, све је теже утврдити године рођења и смрти тадашњих људи, а „ситније“ датуме не треба ни тражити. У овој књизи то је очигледно, па и онамо где такви подаци постоје не бих се заклео да су истинити. Исто је и са осталим датумима у овој књизи, осим важних историјских догађаја који су као оријентири добро и тачно упамћени. Зато се може рећи: да није било ратова и бојева, не би ни било у нашим родословима упамћених граничних година. Како год да јесте, ја сам за сваки унети податак навео одакле је пренет, ко га је записао и где и када је то било.
Чим су се и други укључили да пишу поменуте прилоге за Српски биографски речник, могао сам да би-
рам или да пишем биографије које није имао ко да уради. Тако сам написао сто и четрдесет биографија које су с малим уредничким изменама објављене у прва три тома Речника (2004–2007). Неколико биографија
(Шундо Бајагић, Алекса Бојић, Трипко Вуксановић, Вукалица Драшковић, Милутин Вучинић, Сава Гиљен) у општем метежу је изостављено и то сам приметио кад је било касно да се на своја места врате. У овој књизи окупљене су све биографије које сам за Речник Срба написао. Све су у својим почетним верзијама, у целости, без накнадних додавања или изостављања, са наведеним изворима и литературом коју сам проналазио искључиво у Библиотеци Матице српске. Да није њених богатих збирки и помоћи библиотекара, не бих овакав посао ни могао да радим од 1997. до 2003. године. Презимена описаних личности почињу са првих пет слова азбуке, од А до Д. Жао ми је што због набујалих књижевних и осталих обавеза нисам наставио тај посао, али сам и даље у Уређивачком одбору Српског биографског речника.

А када смо покренули велику Антологијску едицију Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске, за прво коло сам приредио Његошеву књигу и у тој књизи 2010. године објавио детаљни животопис песника Луче микрокозма. Хронологија Његошевог живота и дела објављена је у неколико књига, а у завршном облику у мојим Сабраним делима, у 14. књизи, 2023. године. Такав текст свечано отвара непотпуни именик у књизи Његошеви Црногорци.

Енциклопедијски текстови су густи и огољени, читају се као нарочити приручници, кад се нешто проверава и претражује. То им је врлина и недостатак у исти мах, јер се без њих не може, али нису намењени за слушање. Због тога сам одабрао само пет друкчијих својих текстова, из 13. и 17. књиге Сабраних дела (Клесан камен 1 и 5), пет беседа које су посвећене личностима што их нисам обрадио за Српски биографски речник. Додуше, и тај именик је само извадак, наговештај о заслужним људима који су животом или пореклом из дурмиторског краја и са „сјевера“ Црне Горе, о којима сам говорио у свечарским приликама, о Карађорђу и његовим војводама, Ускоцима, Бају Пивљанину, Новици Церовићу и Лазару Сочици. Овакве беседе су у посебном поглављу, на крају књиге Његошеви Црногорци, као понуда за различито читање од лексиконског, где су проверени подаци казани на литерарни начин. Све тако да би ова случајна књига била привлачнија људима који бирају о каквим прецима треба писати и говорити.

Захваљујем издавачу, Матици српској – Друштву чланова у Црној Гори, посебно професорима Јелици Стојановић и Драгу Перовићу који од оснивања успешно воде ову значајну установу.“

Радна биографија (са сајта САНУ)

МИРО ВУКСАНОВИЋ
Књижевник

Крња Јела (Црна Гора), 4. 5. 1944.

Чланство у САНУ
За дописног члана изабран 5. 11. 2009.
За редовног члана изабран 5. 11. 2015.

Област рада
Књижевност

Приступна академска беседа

Балада о најдражој речи (објављена у: Академске беседе / Српска академија наука и уметности, књ. 1 (2016): 235–241).

Школска спрема

Основна школа у Крњој Јели (1954), Нижа гимназија у Боану (1958), Виша реална гимназија у Никши-
ћу (1962), студирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду (1962–1964), Филолошки
факултет Универзитета у Београду (1969).

Запослење

Техничка школа у Сомбору (професор 1970–1973, помоћник директора 1973–1975), управник Градске би-блиотеке у Сомбору (1975–1988), управник Библиотеке Матице српске (1988–2014).

Функције у САНУ

Управник Библиотеке САНУ (2011–); уредник Трибине Библиотеке САНУ (2011–); члан Извршног одбора Огранка САНУ у Новом Саду (2011–); председник Управног одбора Института за српски језик САНУ (2010–2016); председник Управног одбора Андрићеве задужбине (2016–2025; члан 2010–2016); представник САНУ у Националном савету за културу (2011–2016, председник 2014–2015).

Чланство у одборима САНУ

Одбор за проучавање историје књижевности, члан (2010–2014, председник 2014–2019); Одбор за Ети-молошки речник српског језика, члан (2012–); Академијски одбор за културу и уметност, председник (2018–2020, члан 2020–); Академијски одбор за историјат и објављивање академских беседа, председник (2019–); Академијски одбор за српско питање, члан (2020–).

Чланство у стручним удружењима

Члан Друштва књижевника Војводине (1979–, председник 1985–1986); члан Председништва Савеза књижевника Југославије (1985–1987); члан Управног одбора Матице српске (1988–2008); члан Одбора за књижевност и језик Матице српске (1988–); члан Председништва Заједнице националних библиотека
Југославије (1988–1992); члан Српског књижевног друштва (2003–); потпредседник Скупштине и Са-
вета Вукове задужбине (2003–2008); потпредседник Матице српске (2004–2008); потпредседник на ду-
жности председника Матице српске (2006–2008); члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског
(2007–2012); председник Управног одбора Библиотеке Матице српске (2014–); члан Савета Универзитета
у Београду (2020–).

Уреднички рад

Уредник листа Премијера (1974–1983); уредник часописа Домети (заменик главног уредника 1974–1978, главни уредник 1979–1988); уредник издавачке делатности „Раванград“ (1979–1988); члан Савета Летопи-
са Матице српске (1980–1984); Главни уредник (7 серија, 62 књиге) каталога старих српских књига и легата, Годишњака и других издања Библиотеке Матице српске (1988–2014); главни уредник Његошевог зборника Матице српске (2012–); Члан Уређивачког одбора Српске библиографије (1995–2017); члан Уређивачког одбора Српског биографског речника (2003–); члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије (2003–2021); Покретач и уредник годишњака Трибина Библиотеке САНУ (2013–) и едицијâ САНУ: Приступне беседе српских академика (1886–1947) (3 књиге – 2019, 2020, 2021), Академске беседе (2016–), Приступна
предавања дописних чланова (2019–) и Библиографије чланова САНУ (2019–); Иницијатор оснивања, директор и главни уредник Издавачког центра Матице српске (2008–); покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности (2008–; до краја 2024. изашле 154 књиге) и Едиције „Матица“ (од 2008, 18 књига); Покретач и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2016–; до краја 2024. објављена 24 тома), главни уредник Библиографије Иве Андрића (2011–2021) и часописа Свеске Задужбине Иве Андрића (2019–2025).

Признања и награде
Награда „Политике“ за причу (1975)

Награда „Мирослављево јеванђеље“ за најбољу про-
зну књигу у Југославији за период 1997–2000.

Награда за уметност Вукове задужбине (2000)
Просветина награду за прозу ( 2000)
„Борбина“ награду за књигу године (2001)

Награда за књигу године Друштва књижевника Војво-
дине (2002)

Награда „Светозар Ћоровић“ за роман (2002)
Награда „Лаза Костић“ за приповедну прозу (2005)

НИН-ова награда критике за најбољи роман на срп-
ском језику у 2005.

Награда „Меша Селимовић“ за најбољу књигу на срп-
ском језику у 2005.

Награда „Златни хит либер“ (2006)
Почасни грађанин Билеће (2006)
„Статуета Бранка Радичевића“ Бранковог кола (2010)

Повеља за животно дело Удружења књижевника Ср-
бије (2012)

Награда „Вељкова голубица“ за свеукупно припове-
дачко стваралаштво (2015)

Награда „Печат Херцега Шћепана“ Трга од ћирилице
у Херцег Новом (2017)
Награда „Михајло Пупин“ за укупно стваралаштво
(2019)
Награда „Марко Миљанов“ (2020)
Повеља за животно дело, поводом 175 година Српске
читаонице новосадске (2020)
Награда „Љубомир П. Ненадовић“ (2021)
Сретењска повеља удружења Срба у Мађарској (2022)
Регионална награда „Миодраг Ћупић“ (2023)
Републичке награде:
„Милорад Панић Суреп“ (1996)
Вукова награда (2004)
„Запис“ (2007)
„Ђура Даничић“ (2009)
„Стојан Новаковић“ (2012)
„Јанко Шафарик“ (2014)

Сабрана дела

Сабрана дела Мира Вуксановића. Коло 1. – Београд :
Лагуна ; Нови Сад : Архив Војводине, 2021.
1. Горске очи ; Клетва Пека Перкова ; Градишта /
Миро Вуксановић. – 412 стр. – (Том 1)

2. Немушти језик ; Далеко било ; Вучји трагови /
Миро Вуксановић. – 378 стр. –(Том 2)

3. Морачник ; Точило ; Тамоони / Миро Вуксано-
вић. – 394 стр. – (Том 3)

4. Семољ гора : азбучни роман у 878 прича о ријечи-
ма / Миро Вуксановић. – 480 стр. – (Том 4)

5. Семољ земља : азбучни роман о 909 планинских
назива / Миро Вуксановић. – 554 стр. – (Том 5)

6. Семољ људи : азбучни роман у 919 прича о надим-
цима / Миро Вуксановић. – 520 стр. – (Том 6)

7. Кућни круг ; Бихпоље / Миро Вуксановић. – 368
стр. – (Том 7)
8. Отвсјуду ; Читање таванице / Миро Вуксановић. –
434 стр. – (Том 8)

Стр. 339–431: Речник мање познатих речи / саста-
вио Мато Пижурица.

9. Повратак у Раванград ; Разговор с Немањом /
Миро Вуксановић. – 594 стр. – (Том 9)

Стр. 489–586: Селективна библиографија / при-
редила Слађана Субашић.

Сабрана дела Мира Вуксановића. Коло 2. – Нови Сад
: Архив Војводине, 2023.
10. Даноноћник : записи, коментари, изреке, мале
приче, песме у прози, есејчићи, сећања и разни

осврти. 1 / Миро Вуксановић ; приредиo Алексан-
дар Ћуковић. – 402 стр. – (Том 10)

11. Даноноћник : записи, коментари, изреке, мале
приче, песме у прози, есејчићи, сећања и разни

осврти. 2 / Миро Вуксановић ; приредиo Алексан-
дар Ћуковић. – 392 стр. – (Том 11)

12. Силазак у реч ; Бројчаник / Миро Вуксановић ;
приредио Александар Ћуковић. – 430 стр. – (Том
12)
13. Клесан камен : беседе, огледи, есеји, портрети. 1
/ Миро Вуксановић ; приредила Данка Кужељ. –
262 стр. – (Том 13)
14. Клесан камен : беседе, огледи, есеји, портрети. 2
/ Миро Вуксановић ; приредили Бранко Вранеш,
Мина Ђурић. – 366 стр. – (Том 14)
15. Клесан камен : беседе, огледи, есеји, портрети. 3
/ Миро Вуксановић ; приредили Мина Ђурић,
Бранко Вранеш. – 338 стр. – (Том 15)
16. Клесан камен : беседе, огледи, есеји, портрети. 4
/ Миро Вуксановић ; приредила Мина Ђурић. –
464 стр. – (Том 16)
17. Клесан камен : беседе, огледи, есеји, портрети. 5 /
Миро Вуксановић ; приредиo Ратко Чолаковић. –
324 стр. – (Том 17)
18. Клесан камен : беседе, огледи, есеји, портрети. 6
/ Миро Вуксановић ; приредиo Бранко Вранеш. –
266 стр. – (Том 18)
19. Клесан камен : беседе, огледи, есеји, портрети. 7
/ Миро Вуксановић ; приредила Мина Ђурић. –
338 стр. – (Том 19)

20. Клесан камен : беседе, огледи, есеји, портрети. 8
/ Миро Вуксановић ; приредиo Бранко Вранеш. –
462 стр. – (Том 20)

Стр. 323–453: Селективна библиографија / при-
премила Слађана Субашић.

Сабрана дела Мира Вуксановића. Коло 3. – Нови Сад
: Архив Војводине, 2024.
21. Из дана у дан : дневнички откуцаји од 9. јануара
2000. у 15:20 до 31. децембра 2003. године у 23:10.
Књ. 1, [(9. I 2000, 15:20 – 27. IV 2000, 19:30)] /
Миро Вуксановић. – 398 стр. – (Том 21)
22. Из дана у дан : дневнички откуцаји од 9. јануара
2000. у 15:20 до 31. децембра 2003. године у 23:10.
Књ. 2, [(27. IV 2000, 19:32 – 24. XI 2000, 8:50] /
Миро Вуксановић. – 398 стр. – (Том 22)
23. Из дана у дан : дневнички откуцаји од 9. јануара
2000. у 15:20 до 31. децембра 2003. године у 23:10.
Књ. 3, [(24. XI 2000, 9:00 – 8. VII 2001, 17:28)] /
Миро Вуксановић. – 398 стр. – (Том 23)
24. Из дана у дан : дневнички откуцаји од 9. јануара
2000. у 15:20 до 31. децембра 2003. године у 23:10.
Књ. 4, [(8. VII 2001, 17:36 – 24. I 2002, 8:55)] /
Миро Вуксановић. – 398 стр. – (Том 24)
25. Из дана у дан : дневнички откуцаји од 9. јануара
2000. у 15:20 до 31. децембра 2003. године у 23:10.
Књ. 5, [(24. I 2002, 19:07 – 7. VII 2002, 23:12)] /
Миро Вуксановић. – 398 стр. – (Том 25)

26. Из дана у дан : дневнички откуцаји од 9. јануара
2000. у 15:20 до 31. децембра 2003. године у 23:10.
Књ. 6, [(7. VII 2002, 23:20 – 29. I 2003, 23:34)] /
Миро Вуксановић. – 350 стр. – (Том 26)
27. Из дана у дан : дневнички откуцаји од 9. јануара
2000. у 15:20 до 31. децембра 2003. године у 23:10.
Књ. 7, [(30. I 2003, 8:53 – 31. XII 2003, 23:10)] /
Миро Вуксановић. – 346 стр. – (Том 27)