У понедјељак, 1. септембра, у великој сали Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, поводом Дана српског језика и почетка школске године уприличен је „Час српског језика“ у заједничкој организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Актива професора српског језика и књижевности – Никшић. У програму су учествовали проф. др Јелица Стојановић, проф. др Лидија Томић, проф. др Душан Крцуновић, доц. др Јелена Газдић и проф. Веселин Матовић. Модератор вечери био је Лука Спасојевић.
Проф. др Јелица Стојановић истакла је да је језик на свим просторима који су ушли у састав државе Црне Горе српски и да се једино називао тим именом:
„У Црној Гори је у посљедње вријеме, нарочито од 2004. до 2020. године, вршен атак политике над науком, у овом случају над науком о језику, српском језику, за који је идентитетски везана Црна Гора, самим тим и над Црном Гором. Наиме, све је било усмјерено на фалсификовању истине о језичком насљеђу у Црној Гори. На свим просторима који су данас у саставу Црне Горе кроз хиљадугодишњу историју, увијек се говорио једино српски језик (од словенских језика), и једино се тако и именовао“.
Проф. др Лидија Томић је подсјетила на бројна прекрајања и разграђивања српске језичке и књижевне традиције и додала:
„И док се сјећамо бројних прекрајања и изневјеравања његове традиције, сада се питамо зашто српски језик још увијек чека да му се врати одговарајући статус службеног језика. Ријеч је, дакле, о једној несвакидашњој појави на нашим просторима или о нама као недемократском друштву. Говори се да није тренутак да се разматрају питања српског језика иако сви знамо, и позиција, и опозиција, и они који су за, и они који су против, да српски језик има историјске, научне и правне услове да му се врати статус службеног језика у Уставу Црне Горе“.
У свом обраћању проф. др Душан Крцуновић се осврнуо на најновију књигу Веселина Матовића Школа лукавога:
„Од тренутка када је вољом бившег аутократског режима српски језик избачен из свог историјски и научно заснованог мјеста у црногорском школском и правном систему, па све до данас, не престаје пад квалитета образовања и обесправљивање говорника српског језика у Црној Гори. Отуда, наше школе и училишта одавно више не служе да се у њима ’оштре умови људски’, како је говорио Његош, већ су постале ’школа лукавога’, како гласи наслов најновијег дјела пофесора Матовића. Сви прилози у овој књизи увјерљиво показују да је преименовањем српског језика и деградирањем његовог статуса, бивши аутократски режим произвео друштвено стање које карактеришу поремећај система вриједности, дубоки социо-политички расколи и аномалије које су без преседана у историји Црне Горе и њеног српскојезичког карактера.“
Доц. др Јелена Газдић је посебно обратила пажњу на традицију високошколског изучавања српског језика у Црној Гори:
„Ако пратимо континуитет високошколског изучавања српског језика и књижевности, његове почетке можемо везивати за 1947. годину и Вишу педагошку школу на Цетињу, гдје је било основано пет двопредметних група међу којима и Српски језик са књижевношћу. Од тог момента протекло је скоро осам деценија откако наша катедра постоји. Србистика, се изучавала почевши од цетињске Више школе, преко Педагошке академије основане 1963. у Никшићу, затим је 1977. та академија трансформисана у Наставнички факултет, а 1988. у Филозофски, и коначно 2015. у Филолошки. Данас је званични назив – Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности. И та катедра је једино мјесто у Црној Гори гдје се српски језик институционално изучава и једино мјесто које је одољело свим покушајима урушавања од стране бивше власти, а нажалост и од стране неких професора који и даље држе часове на тој катедри. Са поносом могу рећи да сам почаствована што сам постала колегиница мојих професора који су очували наш студијски програм и својим знањем и мудрошћу одољели разним опструкцијама и манипулацијама, а некима сам и сама свједочила. И мислим да је ово права прилика да се добро запамте и помену њихова имена: проф. др Лидија Томић, проф. др Јелица Стојановић, проф. др Миодраг Јовановић, проф. др Драга Бојовић и доц. др Горан Радоњић“.
Проф. Веселин Матовић, предсједник Актива професора српског језика и књижевности Никшић, појаснио је зашто је покренут Дан српског језика као један од начина да се учини нешто конкретније на плану борбе против насиља над српским језиком и његовим говорницима:
„Сматрам да има смисла и разлога да се установи тај Дан српског језика, али да то не остаје само у нашим просторима, него и да има одређену видљивост. То би имало, несумњиво, симболичку вриједност баш на почетку школске године, дакле 1. септембра, јер би ова манифестација дала неки замах афирмацији имена српског језика, прије свега, међу школском омладином која је изложена том притиску, тој превари и замкама лукавог. Дакле, више је разлога што би та идеја требала да потекне управо одавде из Никшића и да се једног дана институционализује, ако буде среће и на општинском и на републичком нивоу, па можда и на цијелом српском говорном подручју“.
„Час српског језика“ пратила је изложба буквара, читанки, граматика и других наставних средстава која су се раније користила у настави српског језика у Црној Гори.