У наставку програма манифестације Дана Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, 1. новембра, у Никшићу у Матици српској, предавање о Мирослављевом јеванђељу одржала је доц. др Јелена Газдић, руководилац Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности на Филолошком факултету у Никшићу. Газдић је подсјетила публику на историјат овог драгоцјеног српског средњовјековног споменика, који се налази под заштитом Унеска од 2005. године. Рукописна књига раскошне љепоте настала је у посљедњој деценији 12. вијека, по наруџбини хумског кнеза Мирослава, стрица Св. Саве, рођеног брата Стефана Немање, а писана је за потребе богослужења у Мирослављевој задужбини, цркви Светог Петра у данашњем Бијелом Пољу. Доц. др Јелена Газдић говорила је о језичким особеностима овог рукописа, осврнувши се посебно на рукопис и ортогорафију писарā, која свједочи о српској редакцији старословенског језика. Указала је и на разлике између дјелова јеванђеља које је писао главни писар (доминантно се држећи глагољском правописног насљеђа) и дјелова чији је аутор дијак Григорије (доминатно рашким правописом).

Посебан дио предавања био је посвећен досадашњим лингвистичким и уопште филолошким истраживањима која обесмишљавају покушаје присвајања Мирослављевог јеванђеља од стране хрватских историчара и лингвиста, као и погрешне интерпретације неких црногорских истраживача. Газдић је указала и на грубе фалсификате и материјалне грешке у уџбенику за црногорске гимназије општег смјера, у којем је Мирослављево јеванђеље представљено као „споменик црногорске средњовјековне књижевности“. У уџбенику се, између осталог, наводи да су књигу писала два писара – један по имену Варсамелеон, који је наводно ијекавац (па дио који је он писао припада црногорској књижевности) и други екавац Григорије дијак (и тај дио припада српској књижевности).

„У вријеме настанка Мирослављевог јеванђеља вокал јат још није прешао у своје рефлексе, и само спорадично се јавља вокал е умјесто јата, тако да се никако не може говорити о писару екавцу и ијекавцу. А још 1986. године у критичком и дипломатичком издању Мирослављевог јеванђења лингвисти Гордана Јовановић и Никола Родић су објаснили да је запис на крају јеванђеља βάλσαμελαιον грчка сложеница која значи балсамово уље, и да то не може никако бити име писара. А видите наша дјеца у 2025. години уче оно што је превазиђено 1986“, истакла је Газдић.  

У завршном дијелу предавања доц. др Јелена Газдић је указала и на досадашње покушаје дигитализације Мирослављевог јеванђеља, међу којима је било и веома успјешних и оних мање успјешних.

Примјерак факсимила Мирослављевог јеванђеља, висококвалитетне израде која дочарава изворну љепоту овог ремек-дјела српске рукописне традиције, биће трајно изложен на улазу у библиотеку и читаоницу Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Наши ученици, студенти и сви заинтересовани моћи ће слободно да разгледају ово дјело и упознају се са његовим значајем и вриједностима.