У сали Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, 11. новембра, промовисана је књига „Његошеви Црногорци“ академика САНУ Мира Вуксановића. О књизи су говорили митрополит будимљанско-никшићки, господин Методије, др Раденко Шћекић, мср Александар Ћуковић, проф. др Драго Перовић и аутор, а програм је водила Бојана Пејовић.

Митрополит будимљанско-никшићки се осврнуо на допринос академика Вуксановића на пољу српске књижевности и културе, истакавши да је ова његова књига значајна и за српску лексикографију. Такође, митрополит је указао и на чињеницу да у Вуксановићев „биографски рјечник“ нису могли бити уврштени сви, већ само посебни.

„Они којима је српски образ био важнији од живота и угођаја земаљског налазе се у српском биографском рјечнику. Тако се сабирало и сабира се јато, никако другачије. Никаквом политиком, границама старим и новим, скраћеним видицима и падом у нови идентитет, јер су духовне сабље зарђале, иконе потамњеле, а крв се прориједила“,  казао је у бесједи митрополит Методије.

„Академик Вуксановић је на примјеру кратких биографија сликовито приказао како се може (про)читати историја једног времена које се покушава заборавити зарад политичко-идеолошко-култулорошког помодарства, па је ово дјело покушај да се на јасан, прецизан и разборит начин осујети колективна намјера да побјегнемо од самих себе“, навео је мср АлександарЋуковић.

Књига Мира Вуксановића је, према његовом мишљењу, неопходна из једног јасног разлога, а то је „да имамо су чим пред истину“. Она је израз потребе за истином и поштовањем стварних историјских вриједности које нас повезују са прошлошћу, али нас подсјећају на опасности које вребају када заборавимо ко смо били. Аутор нам казује да је Његош духовни темељ, огледало и опомена, те упозорава да се „Црна Гора може лако китити симболима и позивати на његошевску прошлост, али да истинско насљеђе Његошеве мисли захтијева унутрашње преиспитивање, а не пуко декларативно позивање на славу предака, односно да Његошева величина није у употреби да се доказује, већ у трајности живог духа који и данас, готово два вијека послије његове смрти, буди радозналост и изазива мисао“, нагласио је Ћуковић.

Др Раденко Шћекић  је указао на чињеницу да је  „аутор дао наслов Његошеви Црногорци како би издвојио кључну чињеницу вјештачки креиране дихотомије у националном бићу и позвао за свједока писца Горског вијенца, истичући да може данас свако за себе да каже да није оно што су му били родитељи и преци, може се одрицати вјере и имена, али не може мијењати оно што је било и што недвосмислено говоре историјске чињенице“. Др Шћекић је појаснио и да је аутор дао значајан допринос у расвјетљавању бројних заборављених историјских личности, а њихове биографије у Вуксановићевој књизи служе као подсјетник на то ко смо уистину.

Проф. др Драго Перовић је, између осталог, поручио да „морамо сами са собом да утврдимо јесмо ли или нијесмо Његошеви Црногорици, они које је Петар Други прописао, а Миро Вуксановић описао“. „У њиховом бивствовању није било границе између живота и смрти, они су поразили дијалектику ероса и танатоса. Као и сам владика Раде. Ово је онај божански, људскотражитељни, богомнадарени, одговор Његошу. Чекали смо га два вијека. Нијесмо га имали до сада. Академик Вуксановић је оживио све оне људе који су ишли овим свестоцем, овјековјечио их је из своје личне и нацоналне захвалности, својим знањем и трудом. Њихова смрт се чинила као коначна, а сад након овог његошевско-историјског памћења, можемо казати да њихов живот је бесконачан, вјечан јер се налази испод крста који је изнад њих“, истакао је проф. Перовић.

На крају присутнима се обратио академик Миро Вуксановић и захвалио свима који су учествовали у реализацији ове књиге.

Овом промоцијом завршени су овогодишњи Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.