Будући да је Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори основана, између осталог, у намјери да чува и његује историјску истину, дужност нам је и обавеза да реагујемо на све покушаје фалсификовања и кривотворења наше прошлости. Колико су опасна и погубна безобзирна искривљавања историјс­ких чињеница, говори  недавно протјеривање амбасадора Републике Србије у Црној Гори господина Владимира Божовића, од стране бивше власти, иначе склоне том нечасном послу који је уздигнут на ранг „државотворног” пројекта. Управо због тогa желимо да се овом приликом огласимо.

Јасно је да је одлуком о протјеривању амбасадора Божовића бивши режим запечатио своју бестидностима обиљежену тродеценијску владавину. Тим гестом, сувише недостојним да се чак и именује као дипломатски скандал, исказана је сва страхота на коју је спреман провинцијализам заслијепљен мрж­њом. Али, с друге стране, протјеривање амбасадора братске Србије у Црн­ој Гори сâмо за себе говори о ономе што се могло десити са хиљадама црно­горских грађана српске националности – да је исход недавних парламент­арних избора био другачији.

Утолико нова власт у Црној Гори има већу обавезу да се јасно одреди према овом чину којим је покушано да се још једном баци сјенка на братске односе између Црне Горе и Србије, да се извитоперено тумачење историјске истине о 1918. години прикаже као исправно и да се додатно разуларе залуђе­ници антисрпског екстремизма којима је срцу ближа 1916. година. Нова власт је обавезна да успостави здрави социо-политички амбијент у коме ће доминирати култура унутрашњег дијалога, заснованог на знању и моралу, као и да успостави најблискије односе са Републиком Србијом, који ће бити правило а не изузетак. У противном, поновиће нам се 1916. година и нова капитулација, овога пута капитулација разума пред неразумношћу која води у најгори вид ропства.

Предсједник Матице Српске – Друштва чланова у Црној Гори,

проф. др Јелица Стојановић

Никшић, 9. децембар 2020. године