Bios Theoretikos XII, 23. фебруар 2018. Године
У Књижари Матице српске одржана дванаеста Интердисциплинарна трибина BIOS THEORETIKOS, коју уређују Радомир Радевић и Милорад Дурутовић.
Гост Трибине био је млади социолог Жељко Лучић, који је одржао излагање под називом „Од јавног мњења ка формирању друштвених институција”, посебно се базирајући на свом истраживању црногорских прилика у 2015. години.
У савременом контексту спремност појединаца на изношење мишљења о темама од јавног значаја предуслов је грађења друштва и државе, а прије тога и формалних и неформалних институција које ово двоје образује. „Међутим, природа јавног мњења је условљена и у односу је међусобног преобликовања с институцијама које су, надаље, у истом односу с глобалним друштвом и цјелокупним друштвеним системом”, рекао је Лучић, истичући притом да полази од тезе да је „главна друштвена и економска институција тржиште”.
Лучић додаје да се увијек мора имати у виду пет карактеристика које обиљежавају савремени контекст јавног мњења а то су тривијализација, комерцијализација, фрагментарност, спектакуларност и апатија јавног мњења, а од које пате и друштва развијенија од нашег. Kада се изучава јавно мњење полази се или од дискурзивног модела, који подразумијева разговор и демократске вриједности, сучељавање рационалних ставова или, од модела спирале тишине, гдје се као кључни појмови јављају конформизам, страх од изолације, концепт друштвене контроле и медији, наглашава Лучић. Ту је посебно занимљиво било чути како се спирала тишине очитује у црногорском друштву, односно нашем јавном мњењу. О томе је Лучић причао на основу истраживања које је спровео 2015. године, а испитаници, њих 256, „изјашњавали” се везано за три тада актуелне теме у црногорском друштву – питање легализације проституције, избора врховног државног тужиоца и завјештања органа. Резултати Лучићевог истраживања само су потврдили оно с чим се свакодневно сусрећемо.
– Најупечатљивији налаз истраживања је веома низак ниво укупне учесталости испољавања мишљења, средња проста вриједност је 1,5 на скали од 1 до 5. Тек 4 би се могла окрактерисати као нека значајнија учесталост испољавања мишљења – наводи Лучић. Социолог додаје да је спремност изношења мишљења на нешто вишем нивоу, но и даље ниска, па се, додаје он, може објашњавати социјално пожељним одговорима или недостатком демократских механизама који би омогућили изношење мишљења.
– Хипотеза да се јавно мњење у Црној Гори доминантно формира под утицајем фактора средине је потврђена, јер, ниво спремности на јавно изношење мишљења, као и ниво сличност мишљења с другима значајно се разликује од нивоа укупне учесталости изношења мишљења – каже Лучић, додајући да је истраживање показало да је у Црној Гори потенцијал за вођство у мишљењу веома низак, али је зато знатно виша подложност ауторитету, и износи 3,54 на скали од 1 до 5 што се ријетко среће у било којој специфичној групи а не на општем узорку као овом.
– Ово обоје показује подложност притиску утицаја средине на формирање јавног мњења – каже Лучић, између осталог. Kод нас се за разлику од других средина у којима је спровођено слично истраживање, и гдје се сада већ као стандард појављује чињеница да млађи, имућнији и образованији мушкарци лакше износе своје мишљење у јавности, појављује сасвим супротно. Наша специфичност, додаје социолог, јесте и чињеница да за разлику од других друштава, животни стандард и радно мјесто утичу на српемност јавног изношења мишљења.
Закључци истраживања
– Закључци овог истраживања су да је ниво спремности за демократски и отворен дијалог за формирање јавног мњења у Црној Гори веома низак, формирање јавног мњења је под великим утицајем конформизма, утицај медија је контроверзан, постоји низак степен повјерења медијима, а висока сличност са ставовима у медијима, утицај гласина је велики што тражи додатно истраживање, као и веза између образовања и спремности за учествовање у формирању јавног мњења – наводи између осталог Лучић, питајући се да ли је овоме разлог транзиција коју живимо, не задњих 20, већ како он сматра 50 година.