- децембар 2017. / BIOS THEORETIKOS X
Након вишемјесечне паузе Интердисциплинарна трибина Bios Theoretikos наставила је с радом. Овог пута подгоричка публика могла је у књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори да чује излагање мр Стевана Ђурђевића под називом „Идејне основе квантне механике и догмат о Светој Тројици”.
– У класичној ери физике која се завршава почетком 20. вијека физичарима су била позната два начина класичног понашања физичких објеката: корпускуларни (честични) и таласни. Међутим, касније је примијећено да се микро-честице, у зависности од експерименталне ситуације, некад понашају као честице, а некад као таласи. То је довело до концепта таласно-честичног дуализма. Ако је то тако, онда можемо да се запитамо да ли су квантни објекти истовремено и таласи и честице, или је то само оно што ми можемо да кажемо о њима у датој ситуацији, а да је њихова суштина нама недокучива у процесу научног сазнања. Такође, не можемо казати ни да они нису корпускуле или таласи. Чини се као да од природе добијамо онај одговор који и тражимо. А можемо јој поставити ограничен скуп питања. Овакво гледиште омогућава нам да основне идеје квантне механике релирамо са догматом о Светој Тројици. Хришћани вјерују у тројединога Бога. Бога са једном суштином у коме су три личности − Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Kроз откривење дато у Светом писму и у искуству Цркве које нам преноси свето предање, човјек може спознавати Бога на два начина – кроз оваплоћеног Логоса Христа или кроз Светога Духа који интервенише у историји (у простору и времену) – казао је он.
Ђурђевић је истакао да нико никада није видио Оца, нити ће у животу на земљи.
– Са оваквим теолошким и научним поставкама намеће се питање: Да ли је квантномеханичко описивање природе у ствари схватање да се у створеном свијету могу препознати рефлексије Творца „као у огледалу, у загонетки…” (1 Kор. 13, 12) Да ли квантна теорија прича тројичну причу о природи? – појаснио је он.
Ђурђевићево излагање је било веома подстицајно, те је услиједила готово двочасовна дискусија с публиком, махом студентима и универзитетским професорима. Kако је истакао Радомир Радевић, један од уредника трибине, Стеван Ђурђевић је десету по реду трибину учинио у правом смислу јубиларном, износећи једну интердисциплинарну тезу par excellence. Судећи по богатој дискусији у којој су учествовали и еминентни стручњаци, трибина је заиста показала колико је постало важно покретање ове трибине која превасходно има за циљ афирмацију младих научника из области друштвених, природних и хуманистичких дисциплина.