- 6.10. 2011. Филмска трибина, Подгорица
У организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Амбасаде Републике Србије у Градској књижари гостовао је истакнути српски глумац Воја Брајовић. О стваралаштву Воје Брајовића говорили су доц. др Горан Радоњић и Њ. Е. амбасадор Републике Србије Зоран Лутовац.
„Глумца Воју Брајовића је лако и тешко представити, јер како представити легенду међу глумцима, за шта постоји и званична потврда у награди „Добричин прстен“ за животно дјело, коју додјељује Удружење драмских умјетника Србије“, истакао је амбасадор Републике Србије Зоран Лутовац, започињући вече посвећено Воји Брајовићу, додајући даље да „нема тог жанра у којем није показао раскош своје глумачке даровитости. Воја Брајовић и својом биографијом показује колико су испреплетене наше културе, Србије и Црне Горе. Поријеклом из Бјелопавлића, живио у Ваљеву и Београду, и дан-данас размењује позитивну енергију. На обје стране су га дочекивале као свог, а он је Србију и Црну Гору увијек дољивљавао као своје. Има симболике у томе што је као министар културе Србије дошао у Црну Гору и потписао споразум о културној сарадњи двије земље.“
Током вечери, кроз дијалог са амбасадором Лутовцем и доц. др Гораном Радоњићем, Воја Брајовић је открио много од својих сјећања, животних и умјетничких ставова:
„Глумачки живот се састоји од низа анегдота и сећања. Не можете имати представу о томе шта је радио на сцени Зоран Радмиловић, Љуба Тадић, Слободан Цица Перовић. То знају само они који су их гледали. И онда су ми та сећања некаква храна, сатисфакција.“
„Глума је мој живот. Шекспир је написао трактат из којег се види како он својим глумцима није дао да раде. Глума није глуматање, како је Миша Јанкетић рекао, то је нешто најближе животу. Чак и када је нешто надреално, оно треба да остави утисак (не)глуме. Сваки човек може да буде глумац, питање је да ли може да буде уметник.“
„Свако ко дође у позориште је учесник у представи. Наша уметност је резултат те размене. Не знам да ли сам добар ни на филму ни на сцени, али препознам реакцију коју сам направио. Верујте ми, никад не играм представу исто. Да је играм исто не бих ни излазио на сцену, не бих се овим бавио, Али, апсолутно сам дисциплинован у глумачкој задатости, а у задатости сам слободан.“