Поводом осамсто година од утемељења српске државности у средњем вијеку, пред бројном публиком у просторијама Књижаре Матице српске, у Подгорици отворена је изложба „Сефан Првовјенчани у књижевности и историографији“.
О поставци су говорили ауторка Ивана Хренко, проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, као и мр Радоје Фемић, предавач на Филолошком факултету у Никшићу, док је модератор програма био Радомир Радевић.
- Ова изложба је приређена у оквиру пројекта „Краљеви дани“ у Народној библиотеци „Стефан Првовјенчани“, а поводом обиљежавања великог националног и историјског јубилеја осамсто година од утемељења српске државности у средњем вијеку, односно осамсто година откако је Стефан Првовјенчани крунисан за краља. Подстицај за реализовање изложбе долази и од локалног обиљежја јубилеја, с обзиром на близину манастира Жиче и Студенице Краљеву, као и то да Народна библиотека у Краљеву носи име овог великог српског владара. Наша је замисао да личност Стефана Првовјенчаног
освијетлимо са историографског становишта, са становишта историје и књижевности и да на тај начин оживимо сјећање на једну од најзначајнијих личности наше културне историје, као и светородну лозу Немањића – казала је, између осталог, Хренко, додајући да у историјском контексту прве половине 13. вијека, скоро да нема владара налик Стефану Првовјенчаном. - Он је државник и војсковођа, историчар, састављач повеља, утемељивач државе и цркве заједно са својим братом Савом, монах који је за собом оставио четворицу синова да управљају државом и архиепископијом – казала је Хренко. Она се детаљно осврнула и на изложене паное у књижари појашњавајући да је Стефан Првовјенчани инспирисао и друге књижевнике и ствараоце, али и проучаваоце средњег вијека.
Проф. др Јелица Стојановић говорила је о Хиландарској повељи Стефана Првовјенчаног у контексту најстаријих писаних споменика српског језика и њеног старијег предложка Хиландарске повеље Стефана Немање.
- То су двије повеље које су посвећене Манастиру Хиландару. Хиландарска повеља Стефана Немање је настала 1198. или 1199, а друга је Хиландарска повеља Стефана Првовјенчаног за коју се највише везују датуми 1199, 1200. године, мада има и другачијих датирања. За ове повеље је суштинско, у садржајном смислу, истицање континуитета државности и суверености власти коју Немања наслеђује од предака. Најстарији споменици српског језика уопште, Хиландарска повеља Стефана Првовјенчаног и Хиландарска повеља Стефана Немање писане су различитим језичким правописним традицијама, тако да они обиљежавају оно што је најважније на српском језичком подручју и што је даље настављено кроз вјекове. Оно што су ове двије повеље донијеле можемо пратити све до новог руско-словенског периода до краја 17. и почетка 18. вијека. Дакле, „Повеља Кулина Бана“, „Хиландарска повеља Стефана Немање“ и „Мирослављево јеванђеље“, припадају једном правописном обрасцу који представља насљеђе глагољске правописне традиције.
Мр Радоје Фемић говорио је о књижевном стваралаштву Стефана Првовјенчаног.
- Првовјенчани синтетизује искуство владања с једне стране, и искуство покровитељства према умјетности, једне високе ерудиције коју потом примјењује у свом стваралачком поступку и то је само по себи, готово идиличан поредак ствари, да неко ко је владар има афинитета према књижевности и умјетности. Првовјенчани је читао житија хришћанских светитеља, па су ти трагови и видљиви кроз феномен наглашене, истакнуте интертекстуалности. Осјећање писане ријечи, Првовјенчани је оспољавао не само у текстовима који су имали примарну литерарну концепцију, већ и у овим који имају правни карактер.
Након отварања изложбе, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, уручила је посебно признање, Повељу части, професору математике из Даниловградске гимназије „Петар Први Петровић Његош“ Југославу Благојевићу, за допринос очувању српске културне и духовне баштине у Црној Гори. То признање, ова установа додјељује по први пут. Благојевићу је признање и комплет књига уручила предсједница Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, проф. др Јелица Стојановић.
- Морам констатовати да су дошла тешка, кажу, потоња времена, кад се у Црној Гори награде и признања уручују због борбе за равноправност и заштиту ћирилице. Али се одмах морам и исправити, да се то не дешава у Црној Гори, која је једна од колијевки ћирилице. Ово и није Црна Гора, ово се све дешава у држави која се зове Монтенегро, а у Монтенегру је све могуће. Могуће је и да се затире ћирилица, и да тек на почетку 11. вијека од постојања државе сазнајемо којим језиком говоримо, да сазнајемо да је најзначајнија битка у историји ове државе она код Туђемила за коју смо од скора и чули, да се и династија Немањића доживљава као окупаторска – казао је Благојевић примајући признање.
Подршка ученика
Са професором Благојевићем, у публици су били и ученици Даниловградске гимназије који су на поклон добили књиге у знак захвалности за истрајност у борби против прогона српског језика и писма: Петар Бацковић, Милош Смоловић, Василије Маруновић, Божидар Секулић, Јована Мишковић, Јелена Радовић, Лука Боричић, Максим Војводић, Петар Бећировић, Владана Перовић, Теодора Перовић, као и Јована Станишић.
А.Ћ. Извор: Дан