…Зато молим за лични мир

Нека киша и даље пада

Поштарима на знање

За приступ у моју собу

Ставио сам вето

Проста им била сва писма из Титограда…

Јуче је у Подгорици преминуо Веселин М. Ракчевић, угледни пјесник, интелектуалац и културни дјелатник. Ракчевић је био у правом смислу ријечи пријатељ и поштовалац рада Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. 

Друштво је имало задовољство више пута да организује књижевне вечери њему у част, или да организује књижевне програме на његову иницијативу.

Вјечни мир души његовој. Нама његово дјело и племенитост остају на памћење и част.

Веселин Ракчевић рођен је 19. јула 1946. године у Титограду (Подгорица). Студирао је на Филозофском факултету у Београду.

Књижевним радом бавио се од гимназијских дана. Радио је као гимназијски професор, новинар „Побједе“ и „Трибине“ и уредник привредне штампе. Био је уредник „Трибине у 18“ у Народној библиотеци „Радосав Љумовић“.

Објавио је књиге поезије: Балада о сунцу, Опасности сна, Огњиште на раскршћу, Поноћ на истоку и Скица за лични некролог.

Објавио је документарни роман Радун Живковић – човјек и јунак, драму Људи и пси, комедију Митингаши.

Бавио се преводилачким радом. Са бугарског језика превео је 60 бугарских пјесника и 10 књига савремених бугарских пјесника као и антологију савремене бугарске поезије „Одјеци Великотрновских звона“.

Био је потпредсједник и члан Удружења књижевника Црне Горе и члан Савеза новинара Србије и Црне Горе.

Ракчевићева књига „Поноћ на истоку“ преведена је на бугарски језик.

Најзначајније награде Веселина Ракчевића су: Награда радио-телевизије Титоград, 1967., прва награда Студентског града у Београду, „Песнички прстен Суботице“, прва награда „Абрашевићевих вечери поезије“, награда „Марко Миљанов“, „Видовданска повеља“, прва награда на међународном фестивалу поезије у Софији 2012., интернационална награда за поезију „Пењо Пенев“ Бугарска, 2014.