- новембар 2022.
Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности, у сарадњи са Матицом српском – Друштвом чланова у Црној Гори и под покровитељством Амбасаде Републике Србије, организовао је гостовање проф. др Горане Раичевић, редовне професорке на Катедри за српску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Тим гостовањем настављена је дугогодишња сарадња која је била прекинута због околности у вези са пандемијом.
Горана Раичевић ауторка је књига Читање као креаццја (1997), Лаза Лазаревић: јунак наших дана (2002), Есеји Милоша Црњанског (2005), Коментари Дневника о Чарнојевићу Милоша Црњанског (2010), Кротитељи судбине: О Црњанском и Андрићу (2010), Други свет – Есеји о књижевности: историја, теорија, критика (2010), Агон и меланхолија: Живот и дело Милоша Црњанског (2021) – награде „Лаза Костић“, „Николај Тимченко“ и „Никола Милошевић“, Добра лепота: Андрићев свет (2022). Добитница је Медаље културе за очување културног наслеђа коју додјељује Културни центар Војводине „Милош Црњански“.
У предавању „Црњански и коментари“ проф. Раичевић се најприје осврнула на елементе биографског приступа који могу послужити у расвјетљавању поетике неког писца. Биографски моменат афирмисао је и сам Црњански у коментарима о свом дјелу и у интервјуима. У том погледу би се два опречна појма, агон и меланхолија, могли разумјети као карактерне и душевне особине Милоша Црњанског, али и као фазе у развоју његовог стваралаштва. Указала је и на нека тумачења која као централну особину у дјелу Црњанског виде неку врсту нихилизма. Насупрот томе, тумачи Раичевић, Црњански тражи смисао у општем умирању које се догодило у Првом свјетском рату. То је уочљиво и по идеји о постојању једног идеалног простора која се често јавља у текстовима Црњанског. Авангардни умјетници, међу којима су и Милош Црњански и Иво Андрић, носе не само негацију неких вриједности и друштвених и умјетничких конвенција, него и увјерење да свијет мора да се промијени. У томе, сматрају авангардни ствараоци, умјетност треба да има водећу улогу. Важна је за разумијевање поетике Црњанског и његова есејистика, јер говори о аутопоетици. Међу есејима је Раичевић као изузетан истакла и есеј Црњанског о Његошу. Ту је веома важна и идеја о заједници, што је још једна у низу карактеристика које повезују Црњанског и Андрића.
Модератор трибине био је доц. др Горан Радоњић.
Заједно са професорима са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Раичевић се срела са деканом, проф. др Игором Лакићем.
Извор: ucg.ac.me
Инветнивно и занимљиво предавање проф. др Горана Раичевић одржала је у и подгоричкој књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, гдје је у разговору са доц. др Гораном Радоњићем, уредником ове трибине, показала нове перспективе у сагледавању Андрећевог стваралаштва.
Посебно се указало да авангардне домете српског нобеловца, али и отворио пут, који до сада није био толико освјетљаван, да се великани књижевности Андрић и Црњански посматрају као естетски, идејно па и у националном кључу комплементарни ствараоци.