У Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“ у Никшићу, у понедјељак 1. октобра 2018, одржано је ауторско вече нашег истакнутог пјесника Благоја Баковића.

Бројне љубитеље поезије, у име организатора,  Матице српске − Друштва чланова у Црној Гори, поздравио је мр Милорад Дурутовић.

Дурутовић је навео да поезији „једног од водећих аутора савремене српске литературе“ треба приступати веома опрезно, без брзоплетих закључака, цијенећи херменеутички значај ретроспективног читања што љубитељима поезије не пада тешко, поготово ако је ријеч, како сматра Дурутовић, о пјесништву Благоја Баковића.

Пјесничко приношење у Никшићу, граду у којем је, прије четрдесет година, објавио своју прву књигу Жеђ под водом, Баковић је започео казивањем пјесме „Ловац и јелен“ из књиге изабраних пјесама Ватра за копитима (1994.) за коју је избор и предговор урадио Милосав Тешић, а поговор Вида Огњеновић.

Публика је била у прилици да чује одломак из нове Баковићеве књиге Како врабац пева.

Он је представио поезију из свих периода свог стваралаштва: У читаони, Сећање на мраве, Љуљам се, растем, шумим, Повратак, Два патуљка и смотуљак, Од церова до шанаца, Никшићким липама, одломак из поеме Зрно соли, потом пјесме, чије поводе за настајање, како каже пјесник, не воли: Река без воде, обале и корита, Пољубац, новија пјесма Олуја од Црне Горе, Мојковачка битка траје, Захвалница Хрватима из књиге изабраних и нових пјесама „Померач облака“, као и неколико љубавних стихотворенија: Пуна је тишина, награђена „Ленкиним прстеном“ као најбоља љубавна пјесма 2014. године, потом Све док тебе нисам срео, Лепше је тебе чекати, Кога песма проба да спаси.

Наш уважени пјесник казивао је и одломак из култне поеме „Подне“, а вече је привео крају пјесмама из књига за дјецу и дорасле Кад порастем бићу Ноле и Кад порастем бићу Матија: Косовском јунаку, посвећена Новаку Ђоковићу, И ја, још увек непознати, Два школска друга, посвећена Митрополиту црногорско-приморском Г. Амфилохију и Матији Бећковићу.