У просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства у Никшићу, 9. марта 2023. године,  разговорало се о језику.

На одржаној промоцији књиге Језик цетињских годишњака и недјељника из 19. вијека  чији је издавач  Матица српска ─ Друштво чланова у Црној Гори говорили су: проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драга Бојовић, проф. др Миодраг Јовановић и доц. др Јелена Газдић, аутор књиге. Програм је водила Марија Марковић, док је одломке из књиге читао Лука Спасојевић.

Ова монографија бави се језиком штампе почевши од тридесетих година па до краја 19. вијека, тј. 1897. године, када је објављен посљедњи број Грлице из доба кнеза Николе

Говорећи о овом дјелу, које представља донекле прерађену докторску дисертацију аутора, проф. Стојановић истакла је његову исцрпност, квалитет и успјешност у  решавању тешких научних проблема:

„Наша Јелена успјешно разоткрива вишеслојности, лијепо слаже и склапа језичке коцкице на радост науци преточеној у србистику. Она то ради стручно, предано, научно утемељено, лијепим, јасним и прецизним научним језиком, да просто читајући ову књигу осјећамо радост праћења научних открића и њихових темељења у једну лијепу научну причу. Књига је методолошки изузетно изаткана и  поткријепљена веома богатом и широком литературом”

У монографији Језик цетињских годишњака и недјељника из XIX вијека представљене су језичке одлике штампе публиковане на Цетињу од 1835. до 1897. године, дакле, један веома значајан и, за овакву врсту анализе, дуг период. То је период који се поклапа са појављивањем првог броја годишњака Грлица (1835–1839) у уредништву Димитрија Милаковића, а завршава се посљедњим бројем годишњака са истим именом који је излазио од 1889. до 1897. године под уредништвом Лазара Томановића. Осим ових двају годишњака, истраживањем је обухваћен и језик годишњака Орлић (1865–1870, 1885), као и недјељникȃ Црногорац (1871–1872), Црногорка (1884–1885) и Зета (1885). С обзиром на то да је недјељник Црногорац имао и свој књижевни додатак за 1871. годину под називом Црногорка, књига коју прдстављамо је обухватила и текстове објављене у овом првом књижевном листу у Црној Гори. Дакле, као што видите, разнолика и веома богата грађа. Језик часописа представљен је и са синхроног и са дијахроног аспекта, а описани су сљедећи нивои: графија и правопис, фонетика, морфологија и неки проблеми из морфосинтаксе падежа

„Како је и наш колега Александар Милановић изложио на одбрани (као члан комисије), ова докторска дисертација је равна оним старим и добрим докторским дисертацијама, вјероватно једна од посљедњих, јер се више овакве дисертације не раде. Ту нам новину доноси Болоњска реформа, којој се Јелена Газдић није предала” ─  додала је у свом обраћању проф. Стојановић.

„Јесте, 19. вијек је вријеме Вука и његовог рада и реформе. Уз то, штампа (новине и часописи) у 19. вијеку имала је о чему писати – само да је бурна револуционарна 1848. година у Европи, ослободилачки ратови, идеја панславизма,  тежња за уједињењем јужних Словена и признања балканских држава, па доста. Управо, пут ка научној истини, поузданим лингвистичким анализама, Јелена Газдић прати кроз језик штампе почевши од тридесетих година 19. вијека, па до краја вијека.  Уредници часописа Грлица, Орлић, Црногорац, Црногорка и Зета нијесу били из крајева Старе Црне Горе, већ су махом били извањци, тако да њихов језик није могао бити у свему једнак ономе који су слушали на Цетињу тих година. Уређивачки и сараднички тим у овим годишњацима и часописима чинили су учени људи из различитих крајева српског говорног подручја (од Цетиња, Боке которске, Херцеговине, југозападне Босне, Далмације, до сјеверне, централне и источне Србије), што тему чини прилично комплексном и захтијева утврђивање утицаја различитих дијалеката српског говорног подручја, као и књижевног језика. Срећа је у нашој науци о језику што је ауторка била способна да све то обједини убједљивом синтезом и прецизним закључцима, а одабир одличне али захтјевне теме, која је резултирала одбраном докторске дисертације пред најеминентнијим зналцима задате материје, и овом монографијом била је избор менторке проф. др Јелице Стојановић, која је знала да Јелена Газдић може високи ниво испунити. Бојим се да ће ови нивои докторских дисертација и монографије које је пред нама у будућности бити све рјеђи” ─  запажа  проф. др Миодраг Јовановић.

Истраживачки материјал којим се аутор користио подразумијева фототипска издања публикација, и то  11 бројева Грлице, 7 бројева Орлића, 22 броја Црногорке из 1871. године, 69 бројева Црногорке из 1884 и 1885. године, 119 бројева Црногорца и 20 бројева Зете

„Свако ко се суочи са књигом Језик цетињских годишњака и недјељника из 19. вијека, био он по вокацији лингвиста, филолог, или не, примијетиће импозантан садржај, ријетку читљивост и допадљивост (поготову што се ради о унеколико прерађеној докторској тези), систематичност тј. одличну методолошку организацију, посебан истраживачки нерв и велику посвећеност,  а сљедствено томе, синтезама који су првенствено драгоцјене библиографија истраживачима српског језика и језичке историје. И не само њима, већ и историчарима, публицистима, етнолозима, социолозима, социолизима културе…

Да би се добио и одличан истраживачки резултат, какав је овај, било је неопходно одабрати релевантну тему, што је у овом случају био језик штампе из 19. вијека (језик једног од веома битних функционалних стилова), а то су два најпознатија и најзначајнија годишњака из 19. вијека, Грлица и Орлић, недјељник Црногорац, и први књижевни лист у Црној Гори са интересантним и симболичким називом Црногорка (излазила као прилог Црногорцу) и недјељник Зета (покренут као наставак Црногорке). Све то представља језик штампе почевши од тридесетих година 19. вијека па скоро до краја вијека, што је у књизи прецизно датовано, јер је, нпр.  Грлица имала дисконтинуиет у излажењу (излазила је у Његошево и у доба кнеза Николе)”  ─ казала је проф. др Драга Бојовић.

На крају вечери присутнима се обратила и доц. др. Јелена Газдић, аутор ове импозантне монографије исказујући своју захвалност Матици српској ─   Друштву чланова у Црној Гори, као издавачу,  проф. др Јелици Стојановић, проф. др Ани Јањушевић Оливери, као и многобројној публици која је увеличала овај догађај у Никшићу.

 

Снимак са промоције можете погледати кликом на линк: