На промоцији књиге „ Пролегомена за византијску философију и питање хришћанске философије”  проф. др Богољуба Шијаковића, која је одржана 20. априла 2023. године, у организацији Матице српске   ̶   Друштва чланова у Црној Гори и Црквене општине Подгорица , у Крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици говорило се о љубави према премудрости Божијој, о философији хришћанској и византијској.

На промоцији су говорили: проф. др Борис Брајовић, доц. др Филип Ивановић и аутор проф. др Богољуб Шијаковић. На почетку вечери присутне је поздравио отац Предраг Шћепановић.

„Велика ми је вечерас радост да дочекамо човјека који је пуно учинио за нас и за Никшић, град интелектуалаца и слободе. Он је успио да многе младе људе упути не на само путеве философије него и путеве теологије и Истине” казао је Шћепановић.

„У историји философије, посебно оне најстарије античке и њених насљедница много тога је остало и неоткривено и запретено и неосвијетљено што чека на философску, теолошку, литерарну, педагошку и сваку другу апокалиптику и аналитику али има оних детаља и тема које су и откривене и потврђене и представљају пупак философске педесетнице. Једна од њих је свакако да је у античким и касноантичким философским школама и заједницама систематску философију у виду исагошких (пролегоменских) студија могао предавати и држати само magister philosophiae, односно учитељ или мајстор филозофије. То је била привилегија за привилеговане. Древна традиција писања философских коментара и увода, а посебно огледних предговора требало је да буду пропедевтички  за читање тешких и важних текстова. Schema isagogicum је од Аристотела, Порфирија била коришћена не само у антици већ је примјењивана и за проучавање Библије и библијске егзегезе од Оригена па све до Кападокијаца”, казао је проф. др Борис Брајовић.

„Књига Пролегомена за византијску философију не само што је у духу те философске педагогије већ је и свједок непрекинуте традиције српске философске рецепције античког философског и патристичког богословског наслеђа. Радом на пољу античке и византијске филозофије и доксографске традиције професор Шијаковић и овом изванредном књигом наставља да даје важан допринос нашем разумијевању античке мисли. Проф. др Богољуб Шијаковић је најзначајнији и најкомпетентнији српски аутор у историјско-философском проучавању античке и византијске филосфије у последњих тридесет година. Ова исагошка студија се бави аспектима сложених прелиминарних питања које би у принципу требало да претходи сваком покушају разумијевања филозофских текстова који су доспјели до нас. Извјесно разумијевање историјско-философске херменеутике, барем у овом смислу, неопходан је дио сваког читања древних филозофских текстова а исто тако и у разумијевању историје античке филозофије и учења у свим њеним периодима”, додао је Брајовић.

„Оно што се да закључити када се помно и добронамјерно сагледа пут философије у Византији је управо оно што проф. Шијаковић у својој књизи аргументовано износи, а то је да је за Византинце философија културолошки амбијент мишљења, и не само да има инструменталну вриједност као логичка аргументација у доказивању и оповргавању ставова релевантних за хришћанску вјеру и као методолошка процедура излагања и образлагања хришћанског учења, већ и фундаменталну вриједност као унутрашња потреба хришћанства да вјеру учини предметом философске рефлексије и појмовно је изложи и у перспективи философског ума” истакао је између осталог доц. др Ивановић.

„То што чини идентитет Европе, то је хеленско-римска антика и хришћанство. То су два стуба европског идентитета.” казао је проф. Шијаковић.

Он је додао да је управо Византија та која интегрише, у временском смислу, антику и рану модерност, истичући да је Византија је та која интегрише европски исток и европски запад.

Снимак са промоције можете погледати на линку:

Промоцији у Подгорици претходила је промоција у Никшићу.