Српски писци, књижевници и издавачи из земаља са европског и америчког континента представили су 28. октобра, у организацији Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, своје стваралаштво на 66. Међународном сајму књига у Београду

На скупу који је отворио директор Управе Арно Гујон, могла се чути оцена да српски писци својим стваралаштвом бране и ћирилицу и српство у туђем свету, као и да доприносе развоју српске културе.

Председник Савеза Срба Француске и представник Удружења „Мондо култ” Петар Гојковић, како домаћин скупа, у складу са чињеницом да је Француска земља почасни гост овогодишњег сајма, оценио је као веома значајно то што српски писци из дијаспоре поново имају прилику да преставе стваралаштво којим доприносе развоју српске културе, а који и јесу мост између матице и више од 150 земаља у којима живе.

Гојковић је додао да је ово велико окупљање српских писаца уследило након петог Сабора књижевника, издавача који је одржан пре тачно месец дана у Паризу.

Учесници скупа оценили су да се неговањем српског стваралаштва, српске културе и писане речи чува нуклеус који српски народ чини оним што јесте.

На скупу се представило и Удружење „Седмица” из Франкфурта, које је 2018. добило Светосавску награду за ангажовање на неформалном образовању.

„Седмица” је, како су подсетили, званична подружница Удружења књижевника Србије са седамдесетак чланова, и сарађује са удружењима у Србиј и Европи.

„Седмица” организује мајске и октобарске сусрете писаца дијаспоре, рекли су њени представници Александар Јовановић и Славица Мастикоса чија је књига „Наш хлеб насушњи” управо добила четврто издање.

Циљ им је очување културе са фокусом на српски језик, рекла је Мастикоса и нагласила да им је посебно задовољство што данас имају 80 малих рецитатора, који учествују у њиховој манифестацији „Ала је леп овај свет”.

Славомир Гвозденовић, писац из Румуније, представио је стваралаштво Савеза Срба из Румуније, чији био председник две деценије, као и своју књигу „Аутобиографија са поезијом” и подсетио на недељник „Наша реч” који излази у Румунији.

У име писаца из Румуније говорио је и Иво Мунћан, доајен српске књижевности који је написао више од 150 књига.

Представио се и „Српски Венац” из Мађарске чији је главни циљ, како су рекли њени представници, борба против асимилације. Такође, представили су капитално издање о карловачкој Митрополији, преноси Танјуг.

Удружење српских писаца из Швајцарске представило се зборником књижевних радова „Завештања”.

Чланови Интеграционог друштва „Фокус” из Беча нагласили су да им је циљ да на што достојанственији начин представе српско културно ставаралаштво и српску културну баштину и о томе информишу Аустријанце.

Председница „Француског круга” Даница Додић представила је, поред своје књиге „Живим у песми”, „Бајку о дружењу” Ранке Тодоровић – причу о љубави и одрастању која је апел на борбу против мржње и насиља које погађа младе.

Слична тематика је у фокусу дечије представе „Ко се задњи смеје” специјално написане за Српске драмско позориште у Чикагу, ауторке из Мајамија Силвије Оташевић, а које позива сва дечија позоришта из Србије и дијаспоре на сарадњу.

На скупу је представљена и „Вукова ћирилична барка”, чији је Оташевић такође аутор.

То онлајн издање, настало у жељи да деци, посебно оној која живе у дијаспори, олакша учење азбуке, али и да допринесе очувању ћириличног писма, биће доступно на дан Вуковог рођења 5. новембра.

Представљен је и часопис за књижевност и културу „Стварање” који је покренут пре више од шест деценија у Црној Гори, а издаје га Удружење књижевника, као и издаваштво Матице српске друштва чланова у Црној Гори и Српског националног савјета.

Стваралаштво су представили и бројни писци и песници из Грчке, Холандије, Словеније, Канаде, Северне Македоније, Црне Горе – поред осталих Татјана Шотра, Драгана Молес, Гордана Срећковић, Родољуб Ћорић, Љиљана Нешковић, Мирослав Станковић, Јелена Митровић, Драган Вукашиновић, Радмила Миљковић, Драган Михаиловић, Снежана Петровић, Нада Милосављевић, Славица Срдић Погрмиловић, Снежана Теодоропулос, Марија Викторија, Вељко Топаловић, Душица Станисављевић, Драган Пајовић, Љубита Раићици, Данијела Миланов, Драган Радосављевић, Наталија Војмировић, Смиљана Божић, Власта Станисављевић, Игор Мандић.

(Текст преузет са сајта ,,Политике”)