У издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори изашла из штампе књига Гост, аутора Александра Андрејевича Проханова.

Превод романа са руског језика потписује проф. др Драган Копривица, као и „Поговор“.

• „Капије Проханову су отворили руски великани, можда понајвише сам Достојевски, велемајстор психолошког романа, који је својим опусом потом у 20. вијеку омогућио западним писцима, Хенри Џејмсу, Виљему Фокнеру, Џејмсу Џојсу, Вирџинији Вулф и другима да стварају у поетици модерног, тзв. романа тока свијести. А и чињеница да је Достојевски отворио простор представницима школе психоанализе у трагањима за понорима човјекове душе кроз слојеве свјесног, подсвјесног и несвјесног, јасно се пројектује у Госту Проханова. (…) Проханов је, попут својих претходника, представника психолошког реализма, у овом свом такође првенствено психолошком роману дао главну улогу Аркадију Петровичу Веронову, јунаку, како Руси кажу, с ‘царапином’, то јесте огреботином на души.“ (Драган Копривица)

А. А. Проханов је рођен 1938. године у Тибилисију, главном граду Грузије. Завршио је ваздухопловну академију 1960. године, радио као инжењер, још као студент почео да пише стихове и прозу, затим радио као шумар у Карелији, коју описује у овом роману, био туристички водич, а од 1970. дописник „Литературне газете“. Од 1989. до 1991. радио као главни уредник часописа „Совјетска литература“, 1990. формира своје новине „Дан“. У септембру 1993. у својим новинама критикује Јељцина због антиуставних радњи, а после тенковских плотуна по Парламенту његове новине бивају забрањене уз репресивне мјере. У новембру 1993. Проханов оснива нове новине, „Сјутра“, на предсједничким изборима 1996. подржава кандидатуру Генадија Зјуганова, а 1997. и 1999. двапут бива физички нападан од непознатих починилаца.

Године 2002. роман Проханова „ГосподинХексоген“, у којем пише о насилним поступцима руских специјалних служби, добија високу награду „Национални бестселер“. Уз овај роман, у оквиру седам књига, објавио је и романе „Сан о Кабулу“, „И ево, долази вече“, „Ловац на острвима“, „Африканиста“, „Посљедњи војник империје“ и „Црвено-смеђи“, а написао је око тридесет романа, као и краћих прозних форми.

За „Муслиманску свадбу“ (за приповијетку године“ добио је Чеховљеву награду, а између осталих и висока књижевна признања: „Орден Црвене Заставе“, „Знак почасти“, „Црвена звијезда“, „Награда Лењинског комсомола“, „Награда Федина“, „Златна медаља Фадејева“, „Међународна Шохоловска награда“, „Буњинова награда“, „Сверуска књижевна награда Љескова“, Међународна књижевна награда „Бијели ждралови Русије“, „Златни Делвиг“, Међународна награда Ким Ир Сена за публицистику, а добио је и медаљу „За ослобођење Крима и Севастопоља“ (17. март 2014).

Од 1972. је члан Савеза писаца СССР, а од 1985. секретар Савеза писаца РСФСР. Превођен је на више језика: енглески, бугарски, холандски, ирски, шпански, кинески, њемачки, пољски, чешки.