У Друштву црногорско – руског пријатељства ,,Свети Георгије” у Никшићу уприличено је представљање рада Матице српске на коме су говорили проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске, Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Програм је водио Лука Спасојевић.

У свом излагању проф. Станић је говорио о историјском развоју Матице српске и њеном дјеловању.

,,Матица српска ће ускоро навршити два вијека свога дјеловања током којих постојано обавља своје послове који се усмјеравају ка томе да развије што је могуће више знања о томе ко смо и шта смо. Дакле, циљ дјеловања Матице српске је да пружи основна знања о нашем идентитету, а у исто вријеме укаже и на ону димензију која нас повезује са другим словенским народима, а онда и са ширим простором – европским и свјетским. У почетку њеног дјеловања нашли су се Срби сјеверно од Саве и Дунава, у Хабзуршком царству, и видјели су да ће у том мору нестати, ако не учине све оно што у једном грађанском свијету може да се учини. Почетна идеја подсјећала је на оно што у новијим временима називају концептом самоодрживог развоја, пошто није било државе да стане иза тог пројекта, већ су се људи сами организовали у обезбјеђивању како материјалних, тако и интелектуалних и духовних средстава за њен рад”, истакао је он.

У наставку излагања проф. Станић се осврнуо и на Летопис Матице српске ,,који је од самог свог почетка развијао поменути концепт – свијест о српској култури, свијест о словеснкој, и на самом крају свијест о европској и свјетској припадности, чија се двјестогодишњица обиљежава сљедеће године”

,,Године 1845. Његош постаје члан Матице српске. Он се пријавио и платио улог као и сви остали оснивачи на основу којег би се могао омогућити даљи опастанак њеног функционисања”

Управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић говорио је о њеној историји, развоју, али и актуелним плановима за рад ове установе.

,,Библиотека Матице српске данас има преко четири милиона књига и других публикација. Посједује веома вриједну збирку рукописних књига, највеће збирке српских периодичких публикација, вриједне збирке на страним језицима од ХV вијека и друге многобројне ријетке публикације. У лабараторијама и радионицама Одјељења за заштиту публикација обављају се конзервације и рестаурације старе и ријетке књиге, микрофилмовање и књиговезачка заштита публикација. Библиотека Матице српске успјешно је повезала своју богату традицију са захтјевима и потребама модерног комуникационо-информатичког система”, казао је Радуловић.

Проф. др Јелица Стојановић је говорила о значају ијекавице за српски језик и ијекавским издањима Матице.

,,Ја бих, овом приликом, рекла нешто о значају ијекавице у српском језику те потреби да тај њен значај не заборављамо, између осталих и на начин на који је то урадила Матица српска, издавањем ијекавског Правописа,Нормативне граматике и Рјечника. Кад иза ових издања стоји таква институција и такав тим стручњака, који је наведен уз издање, то нам говори да смо на правом путу у његовању и заштити српског језика у цјелини, и стандарда српског језика, поштујући, његујући и примјењујући и екавски и ијекавски  изговор као његово истинско и исконско”, истакла је проф. Стојановић.