Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори објавила је књигу прозе Кратка историја болести аутора Љубише Суботића.
Љубиша Суботић је рођен у Ужицу 1984. године. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, одсјек Српски језик и књижевност са општом лингвистиком. Пише поезију и прозу. Објавио је збирку пјесама у прози Сажимање огледала. Живи и ради у Београду.
Као препоруку за читање необичне, инспиративне и занимљиве Суботићеве књиге наводимо пролошки дио под насловом „Свраб – уместо предговора“:
„Неопходно је, на почетку, навести да се иза настанка ове књиге не крије никаква идеја о метанарацијском поступку. Штавише, сваки њен фрагмент треба посматрати као засебан комадић обојеног камена који, на крају, не мора чинити слику мозаика.
Међутим, уколико је веровати Борхесовом Приручнику фантастичне зоологије да је Големом назван човек створен слагањем слова, да сама реч дословце значи безоблична или беживотна твар и да се његовим стварањем, живог створа од блата или глине, имитира божја креација човека, а да сами чин креације представља грешну намеру или вољу његовог творца, тачније акт побуне и егоистичког супростављања и парирања Богу, утолико се мора признати да сама идеја оваплоћења постоји унутар корица ове књиге и да је она јасно и лако уочљива.
Са друге стране, потребно је поменути и то да покушаја утелотворења Адама Кадмона, као што је то био случај код неких других наших аутора, није било. Пажљиво читајући Павићев Речник, налазимо да слова земаљске азбуке одговарају свако по једном делу човечијег тела, слова небеске азбуке одговарају свако делу тела Адама Кадмона, док белине између слова означавају ритам покрета тела, а према кабалистичкој традицији, Адам Кадмон створен је од десет еманација или сефирота као архетип човека. Према томе (преломљено кроз призму ових сазнања) долази се до закључка да овде не може, не сме и неће бити речи о књизи која ће чинити тело Адама Кадмона на земљи.
Сврха ове књиге јесте она сама и као такву је треба читати, а њена наказна природа настала је из потребе да се, кидањем и сакаћењем (једноставно речено крађом – постоји ли ишта одвратније), а потом увезивањем и калемљењем (јер реч постаде месо), искаже оно неизрециво и неухватљиво, да се искаже она једна реч, била она живот, болест или смрт, или нешто сасвим другачије.
На крају, потребно је рећи и да она и све оно што она собом може произвести, није и не може бити свесна жеља аутора, већ представља њену одвратну потребу за самопостојањем“.
Књигу можете набавити у простору Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори у Никшићу, на адреси Његошева 20 (Робна кућа „Никшићанка“).