Поносни и сјетни помињемо име Мира Вуксановића као свједоци његовог овоземаљског трагања у књижевном и духовном узлету великог српског писца. Био је један од ријетких у нашем времену који нам је разбијао страхове од земног и пролазног и који нас је враћао изворима у Логосу. Привилегија је била са њим дијелити ријечи и приче које је чувао по племенитом наслеђу пастира и његовао као највреднији домаћин српске књижевности. И као такав се преселио баш тамо гдје је желио и гдје је последњом књигом Његошеви Црногорци најавио, међу Његошеве Црногорце. Путуј и обитавај у тој висини, у своме Семољу, дивни и мудри узору свога рода