У оквиру манифестације Март – мјесец српског језика и књижевности у културном центру Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори одржано је ауторско вече са др Светланом Шеатовић, директорком Института за књижевност и уметност, и управницом Задужбине „Десанка Максимовић“. Аутор је монографије: Традиција и иновација,(2004), Део као целина и целина као део (2012), Епизација модерне лирике (2014), У залеђу средоземља: Медитеран у модерној српској књижевности (2019) и Андрић и Јадран(2020). Разговор са гошћом је водио доц. др Горан Радоњић.

Прије почетка разговора предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори проф. др Душан Крцуновић и директорка Института за књижевност и уметност др Светлана Шеатовић, 12. марта потписали су Споразум о научно-пословној сарадњи. Споразумом је предвиђен развој научних истраживања у области књижевног и умјетничког стваралаштва.

Говорећи о часопису „Књижевна историја“, Шеатовић је истакла да је овај часопис у Србији рангиран као М23 и да је доступан на сајту Харварда. Осврнула се и на зборник посвећен путописима и мемоарима у Србији, објављен уз помоћ библиотеке „Љубомир Ненадовић“ из Ваљева.

Она је најавила и нова издања посвећена Михајловићу и Селинићу, као и зборник о Злати Коцић. Такође је истакла да је Институт склопио споразум са француском владом и да се очекује значајан пројекат о српским писцима на франкофоном подручју. У плану су и научни скупови посвећени Горану Петровићу, Светлани Јанковић и Данилу Кишу. Поред тога, ради се на пројекту првог дигиталног лексикона – мапе српских писаца дипломата, који ће пратити њихово кретање кроз дипломатске мисије и везе са њиховим књижевним дјелима. Шеатовић је поменула и изузетну сарадњу са Требињем, нагласивши да је то најдужа и најтрајнија сарадња Института. Као управница Задужбине Десанке Максимовић говорила је о њеним писмима, која представљају и радост и бол, као и о настанку познатих пјесама попут „Крваве бајке“ и „Завичаја“. Истакла је да та писма представљају драгоцјено свједочанство једног времена. Говорећи о поезији, навела је да код Васка Попе и Ивана В. Лалића постоје два различита модела циклизације. Осврнула се и на тему Медитерана, која је дуго била недовољно истражена, истичући да Медитеран обухвата широк простор на којем се укрштају различити народи и културе. Било је ријечи и о Иви Андрићу и његовом односу према Медитерану, гдје су, како је истакнуто, неке његове приповијетке управо и настале.

Директорка Института најавила је и да ће ова установа помоћи библиотеку Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори својим бројним старим и новим издањима, чиме ће се додатно обогатити њен књижни фонд.